Tradicionalna limska regata
Vreme: 17.05.2003. - 20.05.2003.
Mesto: 120 km toka reke Lim od Plava do Prijepolja

Sve je počelo sasvim bezazleno, dok smo pokušavali da pronađemo varijantu za splavarenje Tarom polovinom maja. Totalno neočekivano, na kraju je ispalo fenomenalno.

Stigli smo vozom do Prijepolja u zoru 17-og, gde nas je čekao Igor, naš organizator. Nas devet smo se kombijem prebacili do mesta Plav i Plavskog jezera u podnožju Prokletija, srećući usput priličan broj splavara koji su stizali autobusima, kolima, što u svojoj organizaciji, što preko nekog planinarskog društva.

Anyway, start je malo kasnio zbog duvanja čamaca, pa smo krenuli tek u jedan popodne. 22 - 23 čamca; u prevodu oko dve stotine ljudi.

Prvi dan, totalni haos; bar što se nas tiče. Nenaviknuti na vesla, čamac, brzake, podvodne stene, bili smo stalno mokri. Brzaci su nas dobro izvozali, troje se okupalo - nenamerno, a voda je bila... malo je reći, hladna - ledena. A posle je i ono malo sunca što nas je grejalo, zašlo za oblake. No, u prvom kampu (Andrijevica) nas je čekao Ivan, naš kuvar (i po profesiji) sa tako dobrim vrućim pasuljem, da smo kroz pola sata zaboravili na sve muke i nestrpljivo čekali sledeći dan, koji smo dočekali mnogo spremniji (poneli smo kabanice i peškire).

Drugi dan je protekao prilično mirno, jer smo prolazili kroz široku kotlinu, gde se i Lim raširio i umirio. To je ujedno bila i najkraća etapa. Osim jednog nošenja čamca po plićacima i malo prijateljskog prskanja među posadama, nije bilo većeg uzbuđenja. Drugi kamp je bio kod hotela u Beranama, gde je svoje kuvarsko umeće pokazao i naš prijatelj Pile. No, ni prvi mrak nije pao, a već su po kampu krenule da kruže priče o onome što nas sutra čeka. Neki stariji odustaju - previše opasno, kažu. Visok je vodostaj, pa je reka u tesnacu mnogo brza... Kažu... Svašta ljudi pričaju... ma ne pada nam na pamet da odustanemo.

Treći dan, najzanimljiviji. Adrenalin prisutan još od onih priča pred spavanje od sinoć. Na nekih 5 - 6 km od Berana nizvodno, nalazi se jedna prelepa klisura, nazvana Tifran.

Čamac je propisno dobro naduvan, pojasevi za spasavanje čvrsto vezani; novina je uže vezano u cik-cak unutar čamca. Igor nam drži predavanje o ponašanju, čuvanju leđa drugome, značaju istovremenog veslanja, značaju neispadanja iz čamca... :).

Krenuli smo krajnje optimistični i usput propustili samo jednu ekipu da prva prođe, jer su imali kameru, a mi volimo da se snimamo. Pre ulaska u Tifran ima jedan lep buk (prim.prev. brzak), pa onda mir i tišina, dok iza jedne krvine ne začusmo glasan huk vode, kojoj nešto ne da da teče mirno i ravnomerno.

Niti se to može rečima opisati, niti se osećaj može preneti na fotografiju, ali taj prolaz je stvarno nešto. Samo da je malo duži, tu smo se svi složili. To što smo usred Tifrana imali bliski susret čeone strane čamca sa stenom i što smo zatim propali u buk desnom stranom čamca i potom bili potpuno prekriveni vodom, samo je povećalo zadovoljstvo. I opet prskanje naravno. A i kupanje - ovaj put dobrovoljno.

Malo nagoreli od sunca koje je pržilo ceo dan stigli smo u treći kamp koji je bio na izlazu iz Bijelog Polja, gde se, uz toplu vatru i Nikšićko pivo, ćaskarilo do kasno u noć, pod nesvakidašnje zvezdanim nebom.

Četvrti dan za početak nije nudio ništa posebno osim lepog vremena. Međutim posle posete jednom prelepom manastiru, čije smo ime nažalost zaboravili, ušli smo u useke između planina, gde je Lim krčio sebi put kroz prelepe klisure. U njima nas je čekalo pet, šest prelepih brzaka, da na najlepši mogući način zaključe ovaj naš spust.

Pristali smo malo pre samog cilja, kod Igorove kuće, gde nas je još jednom čekao Ivan i njegov Zepterov roštilj i domaća jabukovača. Nije na odmet napomenuti da smo tu videli jedinstveni fudbalski teren na prirodno izravnanoj visoravni (oko 750 m) i ujedno pili vodu iz reke Sopotnice, čiji se izvor i slapovi jedva mogu nazreti u daljini.

Na kraju, možemo zaključiti da se niko od nas nije nadao ovako dobroj zezi, a o organizaciji nemamo ni jednu primedbu. Lim je u gornjem toku izuzetno čist i hladan, ali od Bijelog Polja nizvodno, obale su prave deponije. Apelujemo na sve da se suzdrže od uništavanja ove lepe reke i da pomognu njenom čišćenju.

Još nešto, ako imate dobru ekipu prijatelja koji vole ovako nešto, pozovite Igora (064/177-41-97), nećete zažaliti.

U potpisu, posada u sastavu: Tijana, Branko, Igor, Ivan, Pile, Pishke, Aca, Dejan i Darko.

vrh strane