Skadarsko jezero i Sutomore
05.09.2003. - 07.09.2003.
05. septembar, 21:30 h, Glavna
železnička stanica u Beogradu. Pijanice, zalutali
putnici iz unutrašnjosti, nervozne mame ispraćaju
svoju decu koja idu na more... Moja devojka
i ja se spremamo na jednu neobičnu avanturu
- obilazak Podgorice, Skadarskog jezera i Sutomora
za vikend! Prilazimo vagonu broj 8 ispred koga
nas čeka vođa planinarske grupe iz "Zelezničara"
i srdačno nas pozdravlja. Kaže nam da je planinarsko
društvo zakupilo ceo vagon i da možemo da se
smestimo gde god želimo!
Presrećni, upadamo u prvi slobodan
kupe i prosto ga okupiramo :) Ljudi prolaze
i niko ne ulazi, mislimo, odlično, moći ćemo
lepo da spavamo i da se protegnemo na 6 mesta!
Međutim! Ubrzo se pojavljuju dve žene srednjih
godina, koje, iskreno, izgledaju kao da su na
nečemu.. Smeju se non stop, kikoću, pričaju..
I naravno.. ulaze baš u naš kupe. Na kraju se
ispostavilo da su sasvim ok, čak smo i ćebe
delili tokom hladne noći u mračnom vozu u kome
ne radi grejanje.
Voz je krenuo sa 2 minuta zakašnjenja,
u 21:52 h. Dok smo polako prolazili kroz predgrađa
Beograda, ja sam već pravio planove za sutrašnji
dan. Trebalo je sići sa voza u Podgorici, sačekati
lokalni voz koji ide do Virpazara a odatle...
Skadarsko jezero. Posle dosta priče i šale,
oko ponoći smo odlučili da legnemo, jer ipak
čeka nas sutrašnji dan. U 02:10 h stigli smo
u Užice. Posle 4 sata i 15min vožnje. Predstojao
je najteži deo puta, ja sam malo dremkao ali
me je hladnoća od prozora pored koga sam bio
prosto ubijala i nije mi dala da zaspim. Ipak
nekako sam uspeo da dremnem, a onda sam kroz
san primetio da voz stoji... i stoji... i stoji...
da bi krenuo unazad, pa posle nekog vremena
ponovo nastavio svojom uobičajenom rutom. Kasnije
smo saznali da se lokomotiva pokvarila i da
je voz stajao skoro 2 sata u nekoj nedođiji.
Kako je to brzo prošlo dok smo spavali! Bilo
je već oko 8 h ujutro, a naš voz se probijao
kroz tunele iznad kanjona Morače. Prizor je
bio predivan... svež vazduh, jutarnje sunce,
i predivan pogled. Uživali smo. Oko 9h stigli
smo konačno do Podgorice. Sledeći voz za Virpazar
je trebao da pođe oko 09:50 h. To vreme "između"
smo iskoristili da istražimo područje oko železničke
stanice u Podgorici, doručkujemo sendviče koje
smo poneli, i kupimo vodu koja će nam biti neophodna
na Jezeru. Ubrzo smo se vratili na stanicu,
i negde oko 10:10 h nas vozić se pojavio. Taj
voz je pravo čudo. Stajao je u svakoj stanici
po 10-15 min tako da smo do Virpazara (razdaljina
max 35 km) putovali čitav sat i po! Svaka čast
Crnogorcima kad im se "nigde ne žuri".
Virpazar - predivno mesto koje
me je očaralo već na prvi pogled. Sve je minijaturno,
pijaca, trg, prodavnice, kafanica... Raj na
zemlji, sa predivnim pogledom na Skadarsko jezero
i na predivne lokvanje. Tu smo se ukrcali na
mali brodić koji nas je provozao dužinom celog
jezera! Posle skoro 2 sata vožnje, videli smo
nekadašnji zatvor na malom ostrvu, usamljenog
crkvenjaka na drugom ostrvu, u daljini se nazirao
grad Skadar sa albanske strane... Pristali smo
u blizini jedne predivne plaže koja me je oduševila!
Čisto sitno kamenje, uredno, bez žive duše!
A i kako bi, kad tu možete doći samo brodićem
ili čamcem. Proveli smo predivnih sat vremena
u kupanju u predivnoj kristalno čistoj vodi,
a zatim se zaputili ka našem prenoćištu, takođe
brodićem.
Posle jedno 45 minuta stigli smo
u simpatičnu uvalu iznad koje se nalazila kameno-drvena
kućica napravljena kao restoran. Otišli smo
tamo na večeru, i uzivali u svežoj ribi, koja
je samo par sati ranije negde uhvaćena na jezeru.
Jako smo bili umorni, pa smo požurili da podignemo
naš šator na najlepšem mestu na plazi i ubrzo
- zaspali. Tokom noći uopšte nije bilo hladno!
Čak šta više, bilo je jako prijatno sa laganim
vetrićem koji je duvao pomalo. Svež vazduh,
zvukovi iz prirode... nešto predivno!
Oko 6 h narednog dana protrljao
sam oči i izvirio iz šatora. Sunce se tek pomaljalo
i ceo prizor je izgledao predivno! U 7 smo se
ukrcali na naš čamac koji nas je odvezao do
Virpazara. Ponovo, uz malo razgledanja, branja
smokvi i slčno, našli smo se na železničkoj
stanici gde smo sačekali prvi voz koji je išao
put Bara. Putovanje je zaista kratko trajalo,
prosto je bilo tako neobično. Posle jezera,
5 minuta vožnje kroz tunel... i bili smo na
Jadranskom moru!
Sišli smo u Sutomoru gde smo imali
ceo dan na raspolaganju. Iskoristili smo to,
i proveli dan u odličnom hladu koji smo našli,
kupajući se i razgovarajući jedno sa drugim
o svemu i svačemu. More je bilo lepo, ali pretrpano
turistima iz Češke i zaista nije se moglo porediti
sa Skadrom od juče. Tako blizu jedno drugoga
a tolika razlika! Prosto neverovatno! Ipak,
iskoristili smo "civilizaciju" da
se okrepimo, kupimo hranu za put i sredimo rančeve.
Predveče smo se našli na železničkoj
stanici gde smo sačekali voz za Beograd. Ovaj
put, voz je bio mnogo bolji i brži tako da smo
u Beogradu bili već u 4 ujutro! Sve u svemu,
predivna avantura koju bi svakome preporučio
ako ima slobodan vikend!
Dodatak:
Put je organizovalo Planinarsko-smučarsko društvo
"Železničar" Beograd po ceni od 15
evra po osobi.
www.zeleznicar.org.yu
|
