Stoprocentno osvojen najviši vrh Bačke

Bili su na Himalajima, Akonkagvi, Materhornu, Mon Blanu, Triglavu, Rili, Durmitoru… Redovno pohode Frušku goru i okolne planine i ostalo im je još samo da osvoje Đombe. Članovi subotičkog Planinarskog kluba "Spartak" su odlučili da nadoknade taj propust i organizovali uspon na vrh visok 141 metar.
Nedeljni izlet nazvan "Osvojimo najviši vrh Bačke" osmišljen kao dobra zabava posle svih planinarskih i alpinistickih uspeha pripremao se krajnje ozbiljno. Jutro je osvanulo sa pljuskom koji je prestao taman na vreme da se ispred Hale sportova okupi stotinak pešaka opremljenih za osvajanje vrha. U rančevima su se našle busole, mape i lampe, u rukama cepini i štapovi, a na nogama kamašne. Dereze nisu viđene, ali su zli jezici tvrdili da većina ekspedicionista još nije stigla da uvežba njihovo stavljanje i skidanje. Foto i kino amateri su svim raspoloživim sredstvima pomno beležili pregledanje i montiranje opreme, dok ih je dvadesetak mališana u čudu posmatralo ne shvatajući čemu svo to uzbuđenje.

Konačno, zviždaljka se oglasila i kolona je krenula. Put dug 12 kilometara kroz Subotičku peščaru vodio je kroz Dudovu šumu, pored Zapadnih vinograda, Kelebijskom šumom i pored jezera Majdan.

DUDOVA ŠUMA BEZ IJEDNOG DUDA

Od velikih zasada dudova nastalih posle Prvog svetskog rata ostalo je traga samo u imenu šume, odnosno parka pored Hale sportova. Dudovi su se sadili po celoj Vojvodini jer se njihovim lišćem hranila svilena buba, a buba je hranila mnoge porodice. Ubrzo posle završetka Drugog svetskog rata svilena buba je prestala da se gaji i dudovi nisu više nikome trebali, čak ni za rakiju "dudaru". U Dudovoj šumi već odavno nema nijednog duda.

Već na početku Zapadnih vinograda videlo se koliko je teren peskovit. Kiša od prethodne noći dobro je nakvasila zemljište i to je bilo odlično, jer, da je put bio suv, noge bi propadale u pesak uz oblake prašine. Do jezera Majdan sitna kišica je počinjala i prestajala nekoliko puta, a kolona se razvukla i podelila u nekoliko grupa. Veterani su grabili napred, za njima srednjoškolci motivisani obećanjem svojih profesora da će posle izleta dobiti peticu iz geografije. Ženski deo je hodajući u grupicama ćaskao i motrio na najmlađe koji su se odlično zabavljali sa jednom kerušom koja se priključila šetačima u nadi da će se i ona ovajditi.

U neko doba stiglo se do Majdana. Ovo prirodno jezero je nastalo je nastalo u šupljini koja je ostala posle višedecenijske eksploatacije peska. Stavljanjem Subotičke peščare pod zaštitu, prekinuto je odnošenje peska, a Majdan je postao omiljeno izletište i kupalište. Voda je pri obali dublja nego na sredini, ali nikada ne prelazi preko pojasa.

VRH BAČKE TESAN ZA SVE

Ako šetači i nisu primetili da su blizu cilja, bili su primećeni i očekivani, jer su svoj dolazak najavili našoj pograničnoj vojnoj jedinici. Ispoštovan je protokol na obostrano zadovoljstvo susednih država, što bi otprilike značilo sledeće: Ne fotografisati u pravcu Mađarske, ne pokazivati rukom na tuđu teritoriju i nikako ne okretati objektiv foto aparata na pogranični kamen. Graničari su predložili da se planinari na Đombe penju u grupama od po petnaestak ljudi, fotografišu se i prepuste mesto sledećoj grupi. Najmlađi su se prvi ovekovečili na vrhu, a poslednji su stigli veterani provereni na prethodnim ekspedicijama.
Bio je to krajnje dramatičan uspon. Tih poslednjih i jedinih pet metara uzbrdice vodili su ka kruni uspeha, cepini su sevali, štapovi se zabadali i razbacivali pesak, a ljudi su bodrili jedni druge nudeći kiseonik, dekstrozu i dobacivali kanape u nedostatku prusika. Tek kad su se okrepili "dudovačom", jer je dekstroze u međuvremenu nestalo, skupili su snagu da stupe na vrh. Graničari su posmatrali sav taj metež zaključivši da je ipak dobro što su se našli pri ruci neustrašivim osvajačima još uvek neosvojenog vrha.
Grupna fotografija sa svih 118 učesnika ekspedicije na Đombe napravljena je malo dalje od vrha. Teško da bi svi odjednom mogli stati na mali "Krov Bačke", a i pravila ponašanja u pograničnom pojasu, na "ničijoj zemlji", ne dozvoljavaju da fotograf bira ugao koji mu odgovara, jer bi to u ovom slučaju značilo okrenuti objektiv pravo na karaulu mađarskih graničara.

Povratak bi mogao da se definiše kao posebna akcija pod imenom "kud koji mili moji". Počela je ozbiljna kiša, pa su jedni krenuli na autobus kod graničnog prelaza Kelebija, a drugi deo šetača je dosledno odšetao natrag u Suboticu. Uz put su se čuli komentari da još nije zabeleženo da svi u ekipi izađu na vrh. U stvari, popelo se i više od 100 procenata, jer je bilo i takvih koji se nisu upisali na spisak učesnika.
Vrlo je verovatno da će "Spartak" ubrzo morati da organizuje nešto slično. Jer, uz put su se čula pitanja upućena organizatorima: "Kuda idemo sledeće nedelje?"

DEFINITIVNO ĐOMBE

Najveću nadmorsku visinu u Vojvodini doseže Gudurički vrh (641 metar) na Vršackom bregu u Banatu. Fruškogorski Crveni čot (539 metara) najviši je u Sremu. Posle utvrđivanja činjeničnog stanja na licu mesta i provere geometara, geodeta i geografa učlanjenih u "Spartak", razbijene su zablude o Titelskom bregu kao najvišem vrhu Bačke, jer meri svega 136 metara (nadmorske visine). Titulu najvišeg vrha Bačke definitivno nosi Đombe (141 metar) kod Kelebije, kako je i zabeleženo na prastarim topografskim kartama.

Autor teksta i fotografije:
Aida Skakić

Zapisali ste svoju priču? Pošaljite nam je na mejl .