Nakon spavanja od samo 5,5 sati ?! posle 46-časovnog puta, danas sam se bacio na lagodan turistički život i to turbo mod :) Vozio sam Mirin bajk ovde po kraju, ali se to bogme oteglo na 2,5 sata pa sam se bogme i zamorio...zato sam nas častio (Mira je na poslu, ali ja ionako sam ne mogu ni pola da pojedem), kalifornijskim ogromanskim šljivama i breskvama (srpski ukus je još uvek neprevaziđen), i jako lepim (a ne toliko ukusnim) vašingtonskim jabukama, što uz ekvadorske banane, meksikansko grožđe i kanadski paradajz za doručak (vrlo dobar baš ko srpski), predstavlja sjajno zaokruženu voćnu ponudu američkog kontinenta (da meni paradajz dođe ko voće).

Dakle mestašce je mirno...moj prvi utisak je ushićenje, potom uživanje i na kraju sam postao prilično ravnodušan, što bi dalje najverovatnije vodilo zasićenjem, kvarta koji je eto lep, (deluje) bezbedan i nekako malko dosadan.

Nastavak:
Taman po povratku sa vožnje, seo sam da napravim klopicu, ali je Mira bila brža i za 10 min otkako se vratila sa posla me izbacila na bajk :)) i napravili smo 11miljnu turu :), na okolnom Charles riveru, oko koje se nalaze razni prestižni univerziteti: Boston University, Hardvard, Massachusets Institute for Technology i slično... Bilo je super i brzo, a sa nama je išao i Peca, Mirin drugar iz srpske bostonske komune.

Ne znam hoće li nam se planovi ispuniti, ali mislim da najbolje tek sledi...
Ne znam ni sam šta da kažem, preplavljen sam srećnim osećajima i tavorim ih na sigurno, da potraju :)

Dakle, još jednom Charles River, Boston.

BaNe.