Visa electron je proradila... i dugogodišnji planovi o kupovini digitalnog aparata su se ostvarili. Bio sam u kupovini, koja me je najviše podsetila na velike shopping mallove u Južnoj Africi, ali su dole u Johanesburgu bili i veći i bolje opremljeni, koliko mi se čini, a ma koliko to čudno zvučalo.
Uslikao sam par slika spolja samo na brzaka, a unutra nije dozvoljeno. Ma robna kuća, ko robna kuća...

Ufamilijario sam se sa ovim delom Bostona, tačnije Brightonom i već se snalazim, a uz bajk to ide relativno glatko :)
B.

Konačan izbor pao je na Canon A75.

Mira i ja smo noćas bili u Bostonu i grad je prelep (Brighton mu dođe mirno predgrađe). Ima dušu i pun je uglavnom mladih ljudi. Nažalost, malko smo okasnili, pa nismo uspeli da napravimo baš dobre fotke, ali sam ih ja poneo u bukvalnom smislu reči, sa sobom.
Ceo grad je prošaran starim crkvicama sa puno detalja, a crvena cigla dominira kućama. Ljudi su prijatni i opušteni (recimo panduri zaustavljaju kola da bi me sačekali da napravim sliku :). Šekspira su izvodili u obliznjem parku, gledali smo nekog komedijaša na nekom trgu, slušali malo muziku ispred CHEERSa, kod nas znanog kao Kafić uzdravlje. Provrteli se kroz divne uličice u kojima je Calista Flokhart uspešno pozirala u Ali Mekbil (zaista predivne) i potom obišli strog finansijski i totalno bezdušni poslovni centar. Završili smo na kafi u čuvenom Starbucks kafeu i potom još malko okrenuli kolima i posmatrali Boston kako svetli sa obe strane Charles Rivera.

Sutra, ako nas vreme posluži, osmislili smo dan za uživanje i opuštanje.

Bane.