U četvrtak smo od 8-9 imali turu po školi (e ovde već postoje tuševi) koja me je poprilično iznenadila svojom opremljenošću i veličinom. Njuport je malo, gotovo seosko mesto od 6000 stanovnika, ali i ako uključimo obližnje malobrojne gradiće, pa i to da s obzirom na godine dece koja je pohađaju predstavlja spoj osnovne i srednje škole, opet je mnogo. Barem 4 kompjuterske učionice, fantastična sala za indoor sportove, 3 posebno opremljene učionice za muzičko, velika trpezarija, učionice za časove kuvanja, za rad sa decom sa posebnim potrebama, slikarski atelje i sve vrlo dobro opskrbljene potrebnim rekvizitima, predstavljaju jedva nešto što može da stane naspram 5 posebno građenih celina za:
- biznis (informatiku, računovodstvo...)
- automehaniku (sa velikom garažom i barem desetak automobila - zamorčića)
- frizerski/šminkerski zanat
- medicinu (sa bolničkim krevetima, "manekenima" kako ovde zovu lutke za vežbu, i drugom sitnijom opremom)
- agrikulturu (interesantna je mala staklena bašta i npr. omanji ribnjak u kome učenici uz pomoć profesora rade na reprodukciji ribljeg jata).
Nalickanu biblioteku, 4 terena za basket, i po jedan za atletske discipline, ragbi, fudbal ni neću posebno da spominjem.

Potom smo još vrlo malo radili, upoznali neke učenike pa celo popodne proveli, heh u klopi, piću i izobilju oskudice koja nas okružuje (oksimoron). Potom je red došao na fudbal, koji smo igrali punih stomaka, što je isprva bilo smešno, a potom i mučno :). Veče smo proveli u obližnjem pabu ONE MILE WEST, slušajući malo kantri, malo pop, što od strane lokalnog sastava, a što od posetilaca jer je bar otvoren za sve koji žele da se okušaju. Mariu nismo uspeli da ubedimo da nastupi, ali smo uživali u SAM SPECIAL LIGHT pivu od dolara 2, po flaši. Dan smo završili pevajući u kampu na jezeru u oko 1 sat po ponoći i još ponekim pivom.

U petak nam je počeo 3-dnevni vikend raspust. Mislim nije da smo pre toga nešto ozbiljno radili, ali se ovakva ponuda svakako prihvata. Sa kamping mesta, gde smo slobodno ostavili stvari, jer se ovde izgleda ne krade, preselili smo se u ovu ogromnu kuću. Na repertoaru je pored naravno mnogo, mnogo hrane bio i kućni bioskop (Blank Check, Insomnia, Shawshank Redemption, Never Cry Wolf), potom Budina kompilacija soula sa Marvinom Gejom, Otisom Redingom, Berijem Vajtom...(o koju se ovde Dule, svi otimaju :), nešto od društvenih igara + puzle (1500 komada, totalno nenormalno) i na kraju rege veče u obližnjem pabu Anchorage, gde sam imao mali chat sa definitivno najslađom konobaricom koju sam do sada sreo.

Ne zamerite na poruci lične prirode:
TO CHELSEA:
If you ever read this, it will make me happy if you drop me a line...And about that Katie Holmes, forget her, she is just a movie star and you are real :)

Uveče smo Claudius moj Rumunski brat i ja malo podetinjili (lako je njemu kad ima samo 21) pa smo oko 3 sata po ponoći išli u misiju buđenja/plašenja sićušnih Koreanki, ali su njih dve valjda bile u dubokom snu i nisu nas mnogo zarezivale :)

Nedelja je protekla lagano :) (podsećam vas da je ovo kao workcamp :) Išli smo na lokalni brežuljak od 2937 ali ne metara već fita (1 metar = 3.28 fita valjda) i napravili neke fine fotke. Potom smo išli na lokalno okupljanje fol Indijanaca (možda se na dvoma vidi da imaju Indijanske crte, mislim dajte ljudi, među njima je čak i crnac :), događaj ovde znan kao POW-WOW, a dan završili sjajnim manjim koncertom u Sanapiju, obližnjem mestašcetu i ne baš tako sjajnim kantri koncertom na Newport Commonu. Malo mi se istumbalo, pa ne znam tačno šta pripada kom danu, ali sve u svemu to je to :)

Ponedeljak nas je zatekao svakako nespremne, već u 7:00, a da ne spominjem da sam taj i prethodan dan legao posle 3, jer su se razgovori sa kamperima odužili... Klince smo zvanično upoznali u školi, svako je dobio svog partnera i potom smo se zaputili u šumu, gde su klinci mogli da isprobaju (zajedno sa nama) nešto od toga što smo pravili. Tu smo i malo opustili atmosferu, da bi potom sa njima razgovarali o geografiji...Ok zaista ću biti srećan ako posle ovih 5 dana i nekoliko sati razmenjivanja utisaka, klinci barem nauče da pokažu gde je Srbija na mapi. Ma i samo to je dovoljno. Claudius i ja smo radili sa Jeremy-em koji je ok, samo što je u fazonu 'to nije kul' i 'dajte mi pivo' i malo je lenj, ali ok završili smo posao. Dan smo više puta presekli dobrom klopom, a popodnevne sate proveli u druženju sa ljudima iz lokalnog udruženja za unapređenje života u Njuportu i naravno i tamo bili srdačno posluženi.

Utorak je bio grozomorno dosadan zbog kiše koja je tukla bukvalno ceo dan, tako da smo morali da se povučemo u školu i tamo nastavimo rad sa klincima tj priču o obrazovanju i odradimo powerpoint za taj dan. Izmislili smo igre u zatvorenom prostoru čisto da bi bilo malko zanimljivije, a cela stvar je išla mnogo lakše nego prvog dana, jer smo se već navikli jedni na druge. Danas sam radio sa mnogo pametnim detetom Joshuom Gliddenom, sa kojim sam se lepo združio, pa je nas nekoliko nakon 'rada' koristilo salu za fizičko, gde sam (sramota me da priznam) dečici pokazao neke trikove srpskog basketa ;). Što bi Josh rekao You've beat the hell out of us :). Popodne smo proveli u biblioteci u razgovoru sa ljudima iz biblioteke i ponovo sa ljudima iz njuportskog udruženja. Kako kiša nije stala, pola (hrabrih/luđih) je ostala u kampu, a druga polovina je raspoređena po kućama. Da, naravno da sam ostao u kampu.

Zaboravih da dodam da smo u utorak, negde u toku popodneva išli na obližnje jezero (krajolik ih je pun) gde smo se vozili u kajacima i kanuima i bilo je mnogo dobro. Koreanac Park (neplivač) se vozio sa mnom i Rumunom i hehe :) prevrnuli smo čamac na Mariino zblanuto neverovanje očima :) Parka smo evakuisali (a čovek bio 2 godine u Koreanskoj mornarici) i potom sam se ja lično napio vode jer nisam mogao da dođem sebi od smeha... Skroz ludo. Tu na jezeru smo bili gosti kod Stena, prijatelja od Charen, koji ima možda najlepšu kuću koju sam u životu video i npr. lično konstruisanu saunu (čovek je kralj) koju su Christian, Tereza i Claudius pošteno iskoristili, a povukli se na tuširanje tek kada je Christian otprilike ugalj polio celom kofom vode :) pa je bilo nesnosno...

Danas je sreda 11:00 pm, kucam mail po treći put, dok Claudius i Maria skaču upakovani u vreće i pokušavaju da obore jedni druge? :) Gledamo TV i maltretiramo 2 računara koja su nam na raspolaganju ovde u školi. Da malko pojasnim stvari. Sa decom smo jutros razgovorali o ekonomiji, gde sam im pokazao neke naše parice i bogami po ne znam koji put koristio informacije sa našeg sajta. Powerpoint i razgovor mi se danas užasno otegao, s obzirom da je Travis, moj današnji partner bio totalno dekoncentrisan, lenj i nezainteresovan. Ali, završili smo posao :). Klopa je bila u lokalnom Rotari klubu sa njihovim članovima i to je bila naša prva pizza ovde, believe it or not :) Charen nas je obradovala vešću da nećemo morati da spavamo u šatorima (mada ne znam zašto danas, jer je kiša prestala da pada). Opcija je bila škola, što smo oberučke prihvatili. Ništa posebno se još nije dešavalo, sem lokalnog basketa sa Amerima, koji su Claudija i mene poprilično isprašili, mada bi ih naši klinci (koji se ne skidaju sa obruča) pojeli za doručak, ali dobro. Sada je cela škola naša i upravo se spremamo za spavanje, mada će nam trebati vremena da prestanemo sa zavitlavanjem i ozbiljno se odlučimo za spavku. Škola je zaključana i samo naša :)...