U četvrtak smo sa klincima razgovarali o istoriji + državnom uredjenju. Ponovo sam radio sa Jeremy-em i izgurali smo nekako i kosovsku bitku i promene 2000. ali i tranziciju i težnje ka EU. Da smo se previše opustili govori i seča muškog roda, nakon iznenadnog iskrslog posla - uklanjanja drveća iz oblasti od jedno 20x30 metara, da bi Ameri imali dobar vidik?! Sva sreća da je oko 80% New Hampshira pod šumama jer nimalo nisam ponosan na raskrčavanje makar i tako malog prostora. Interesantno je da su zajedno sa nama omanje drveće sekli i Jack i June Liederman, iz udruženja za unapredjenje života u Newportu, ali koji imaju 82 i 85 godina!

Popodne sam ugodno brčkanje u jezeru zamenio za posetu okolini Bredforda, gde sam imao isplaniran susret sa dragom mi bekpekerskom predsednicom Bojanom Djukić, koja je nažalost imala samo 1,5 sat slobodnog vremena, pa nismo uspeli da organizujemo celodnevno vidjanje. O programu Camp America možete da čitate na njenim stranicama, a ja ću samo da prenesem svoje utiske. Kamp deluje ok i dva okolna jezerca su simpatična. Problem je, što se ona ubi od posla. 9 nedelja skoro celodnevnog zabavljanja dečurlije koja stalno ciče, vrište i plaču (Bojana kaže da je rekord 7 devojčica sinhronizovano) za mamama, što im nešto fali, ili eto tek iz čiste dosade, zaista mi ne deluju nimalo primamljivo. No dobro, ona se već svikla i treba da izdrži još samo 2 nedelje, kada će pokušati da sa još nekoliko Poljaka iznajmi stan i pronadje posao u NYC ili Bostonu.

Veče sam proveo zajedno sa kamperima, uz vino u šatorima i horor pričice, kao u svakom dobrom američkom teenage filmu. Kada smo već legli, devojke su pokušale prepad na naš šator, što je delovalo praktično jedino na mene, jer su me trgle iz sna u koji sam već upao. Osveta je bila jako dobro isplanirana i iskordinisana, sve do poslednje sekunde, kada sam se ja raspolutio od smeha, pokušavajući da se ujedno i priberem. Pa ipak, nismo im dali mira još neko vreme :)

U petak smo časove sa decom završili pričom o kulturi, a ja sam radio sa Brettom, nažalost zlostavljanim detetom, dok je još bio sasvim mali, što je ostavilo posledice na njegovu ličnost. Medjutim Brett je imao dobro vreme, a uspeli smo pomalo i da obradimo zadatu temu. Dovršili smo seču male šumske površine i potom imali zajednički skup sa klincima i roditeljima uz imitaciju Thanksgiving Dinner-a, večere koja simbolizuje preživljavanje doseljenika na američki kontinent, koji su uspeli da opstanu uz pomoć sopstvene setve i rada. Jako, jako obilno, a samo imenovanje dezerta: pita od bundeve, pita od jabuka (ah taj čuveni Apple Pie :), pita od trešanja, torta i više vrsta voća, valjda dovoljno govore. Naravno, nezaobilazna ćurka pre toga, bila je stvarno izvrsna. Veče smo proveli svi zajedno uz pravljenje kopije slika sa digitalnih aparata svih kampera. Prespavali smo kod Charen u kući.

U subotu ujutru naravno žurba i samo dobar pokušaj da se stigne na bus u 11 sati u Concordu, za koji nam je istina falilo samo još 2-3 minuta, ili samo malo bolja koordinacija. Vreme do 13 sati kada smo uhvatili bus za Boston, proveli smo razgledajući Concord, prestonicu New Hampshira, koji ima 60.000 stanovnika. U Bostonu smo se oko 15 sati rastali sa Koreankama, dok smo Maria, Christian, Park, Claudiu i ja produžili dalje za NYC, busom u 16 sati, prethodno ručavši u kineskom restoranu. Uzeli smo 3 porcije od po 5 dolara svaka, od kojih svaka može da nahrani dvoje. Otkinusmo se :). U basu Elvis i jos par poznatih evergreen hitova, samo da dočara atmosferu velegrada. Pred NYC gužva, pa smo poslednjih sat vremena mileli do Menhetna. Pozdravivši se sa ostatkom grupe, Claudiu i ja smo produžili do Filadelfije busom u 21:30. Pristižemo oko 23:30, a iz gradskog centra nas kupi Ron, krupan i pomalo smešan crnac i vozi do svoje kuće u jednoličan i izuzetano dosadan deo grada, koja će biti baza kamperima u Filadelfiji, sledećih 15-tak dana. Kuća je u totalnom haosu, sa jedno desetak ljudi u njoj, pa sam se praktično jedva dokopao parčeta poda za svoju podlošku bez vreće jer je bilo nepodnošljivo vruće i uz margaritu sa domaćinima, bupnuo na spavanje oko 1:30.