Nekako se po redu stvari nameće da ukratko opišemo
tehničku realizaciju puta. Pa evo...
Bojana:
Moj izbor je bio Camp America. (nastavak očekujemo)
Bane:
S obzirom da nisam mogao da odvojim neophodna 2 meseca
za učešce na Kampu Amerika, a nisam hteo da odustanem
od prvobitne želje, moj izbor je pao na program letnjeg
kampa, na koji sam se ovde u Beogradu prijavio preko
Mladih istraživaca Srbije (prezentaciju pogledajte na
adresi www.mis.org.yu).
Procedura prijave izgleda ovako:
Prvo, potrebno je da ste humanoid, starosti od 18 do
xy godina sa puno volje i optimizma da pomognete svetu.
Potom na stranicama organizacija "Volunteers for
Peace" - www.vfp.org.yu
ili "Service Civil International" - www.sci-ivs.org
ili pretraživaca kampova - www.volunt.net
ili pak u štampanoj brošuri (250din) u prostorijama
Mladih istraživača, možete pregledati spisak svih kampova
koji se održavaju u 81 zemlji sveta. Kada odaberete
nekoliko favorita prema svom afinitetu (programu u kojem
bi želeli da učestvujete, zemlji koju biste želeli da
vidite, vremenu koje možete da odvojite...), morate
da popunite prijavu, uplatite 3.000 dinara za organizacijske
troškove Mladih istraživača i onda znate da ste u sigurnim
rukama. Naime, sada MIS kontaktira organizatore kampova
i dok ne reše barem jednu od vaših želja pozitivno,
neće se zaustaviti :).
Kampovi - šta i ko?
Suština ovakvih programa je volonterski doprinos svetu,
a tematike kampova su različite pa će se vaše želje
sigurno poklopiti bar sa jednom od kategorija: ekologija
i zaštita životne sredine, rad sa decom, renoviranje,
rad sa licima sa posebnim potrebama, arheologija, poljopriveda,
obrazovni, održavanje, socijalni rad. Naravno rad je
više simboličan (obično nekoliko sati dnevno) i predstavlja
samo jedan deo celine koja podrazumeva pre svega druženje,
upoznavanje novih kultura i ljudi, ali i putovanje i
zabavu. Takode, obično je na domaćinu da organizuje
i neke od pratećih programa, u vidu edukacije, sporta
ili izleta. Ograničenja za učešće gotovo da nema (elementarno
poznavanje zvaničnog jezika kampa i malo dobre volje),
a ni rangiranja prema kvalifikacijama, godinama ili
polu, pa će brzina prijavljivanja gotovo uvek direktno
uticati na to da li ste primljeni (ili vas je možda
neko pretekao).
Kampovi - kako?
U ovakvom programu jedino važi pravilo da na kampu ne
može da učestvuje više od 2 lica iz iste zemlje, upravo
radi heterogenosti grupe. Kampovi obično traju 2 do
3 nedelje, mada ima i onih koji traju mesec, više meseci
ili godinu dana. Smeštaj je na kampu obezbeđen (obično
šatori, planinarski domovi, hosteli ili slični objekti),
kao i tuševi i hrana (koju kamperi ponekad sami spremaju),
ali nažalost prevoz do potrebne lokacije organizuje
(i plaća) učesnik programa. I napokon da kažem da kada
se potvrdi da je učesnik osigurao mesto na kampu, organizatori
mu u najskorije vreme šalju info-sheet (detaljnije informacije
o kampu), a potom ako je potrebno (za vizu) i garantno
pismo, dok je eventualno obezbeđivanje vize i organizacija
puta na učesniku.
Iako je moja sestra bila jedan od kolidera međunarodnog
ekološkog kampa Durmitor na kome je sve zaista i funkcionisalo
u okvirima gore ispisanog teksta uz naravno dosta improvizacije
:), meni ipak ostaje da se lično uverim, da li tako
stvari funkcionišu i na severno-američkom kontinentu
(ili će me nacija naviknuta na rad, prezaposliti ;).
I da dodam da mi je naravno jasno da ne mogu da rešim
svetske probleme niti čak i da ih integralno sagledam,
ali kao opšta formula za boljitak, koja se nameće, jeste
baš parola Mladih istraživača:
Mislim veliko, činim bar malo...
Pokrećem lavinu.
|
|
