Putopis: Guča, autor: Kika

Guča
Vreme: avgust 2004.

I tako ja izadjem u grad u subotu uveče ... kao i sav normalan svet. Jer sam "mlad" i volim sve što vole mladi. I naidjem na najlepšu devojku u ovom delu ... ne ne ... ne najlepšu! Verovatno ima i lepših ... negde. Ali naidjem na najbolju devojku u ovom delu univerzuma. Mislim ... nisam ja nju tad upoznao. Znao sam ja za njeno postojanje mnooogooo ranije! I trudio sam se oko nje ... nije da nisam. Pravio sam romantične crtane filmove, kupovao i brao ruže, izjavljivao ljubav na sve moguće načine ... I ne samo u Nišu. Izjavljivao sam joj ljubav i na mnogim romantičnijim mestima ... U Veneciji npr., pa u Kanu medju svim onim glumcima ... da ne pričam o Barseloni, Monaku ... ali ne ide! Najgore je to što sam joj, što reče, ja mislim grupa Film, dao svoju ljubav i više je nemam za nekog drugog.

I elem ja sretnem nju ... ujutru, rano! Negde oko 3! I dogovorimo se da odemo zajedno u Guču, na finale! I tako, nadjemo se ja i ona u 8:20 am (jebi ga trebalo je u 8:15 ali zakasnio sam)! Autobus za Čačak je trebalo da krene u 8:50 ali izgleda da je vozač znao da ona uvek kasni, a eto ... i ja od kad sam nju upoznao. Na stanici smo dakle proveli par minuta, taman toliko da na klupici zaboravim flašicu pepsija! Odmah da se razumemo ... da je to bila koka-kola sigurno je nebih zaboravio! Ali pepsi ... ne njemu iskreno ništa ne vredi! Čak mi se ni reklame ne svidaju. Mislim ... uhvatili onog jadnog Bekama i onu Britni Spirs koju samo pijan čovek i može da oženi pa snimaju reklame. Reklame brate snima koka-kola ... bez nekih bombastičnih i kao slavnih ličnosti, ali sa stilom! A i koka-kola ... ej udaljih se ja od teme.

I tako udemo mi u autobus i krenemo za Čačak ... U autobusu klasika! Ona je puštala filmove u svojoj prelepoj glavici a ja sam čitao Blic. Kažem vam ... proputovao sam ja s njom celu Evropu i nemam više snage da je muvam, idemo ja i ona u Guču da čujemo ono sto mi Srbi mnogooo volimo ... da cujemo trubače ... najbolje trubače.

Nismo sišli u Čačku već su nas ljubazni šoferi ostavili na raskrsnici za Lučane i Guču, to je nekih pola sata vožnje od Čačka. I lepo mi od tog znaka krenemo pešice jer smo se ponadali da smo stigli! Međutim ubrzo smo saznali da do Guče ima još 20 km. I danas mi nije jasno što taj sabor nisu napravili u nekom mestu koje je negde na glavnom putu ... ali nema veze zezemo se! I sad vam je jasno zašto sam nju poveo sa sobom ... pa da stopira rođaci ... mislim ... ako ste čitali moju priču sa splavarenja Ibrom onda znate kakav sam ja u stopiranju.

Konačno smo posle dugog i napornog puta stigli u Guču taman na vreme da probamo praseće pečenje (1000 dinara kilogram pa vi vidite) i da odemo na finale koje je počelo u 17h! Ono šta se dešavalo tamo je teško opisati rečima. Guča se jednostavno treba doživeti. Naprimer video sam pandurski pežo u kome je samo vozač bio mrtav pijan policajac ... a ostali, njih još desetak su bili mrtvi pijani gosti. U Guči za vreme sabora svi igraju uz trubu. I policija, i stari i mladi i stranci i naši ... i ja i ona. Početak finala nisam ni čuo jer su sa obližnjeg brda pucali topovi da označe početak. Umesto da opale 2 ili 3 plotuna ... Srbi se brate napalili pa je pucalo pola sata ... zemlja se tresla.

Negde oko 20h je počeo pljusak pa smo pokisli ko miševi ali to nije ništa novo za nas dvoje. Gde god se ja i ona nađemo zajedno više od par sati kiša je neminovna. Nije usvojila moj predlog da zajedno putujemo po sušnim predelima sveta i prizivamo kišu i da tako zarađujemo za život. Kaže mi da ja i ona nemožemo da budemo zajedno jer Boško (bog prim.aut.) ne da. Kaže cim smo zajedno on šalje nevreme ... ja mislim da on plače jer ja i ona nismo zajedno ... ali dosta ... ovo nije priča o ljubavi.

Tako smo odslušali finale a onda smo lutali od šatora do šatora, i od kafića do kafića ... kad je došlo vreme da krenemo nazad za Niš ustanovili smo da nemamo para za put. Međutim dokopali smo se nekako Čačka ... oko 2 am smo bili tamo. Voz za Niš smo imali u 4 pa smo iskoristili vreme da upoznamo momke iz Čačanske gradske čistoće i da malo prozujimo Čačkom.

Voz je naravno bio prepun ljudi koji se vraćaju sa letovanja iz Crne i Gore pa smo do Trstenika morali da stojimo.
Naišo je i kondukter: "Molim vas vaše karte!"
Ja: "Nemamo!"
Kondukter: "Molim ... već sam gledao a?"
Ja: "Da, da … gledali ste!"
I tako mi dodjemo do Niša za dž!
Mnogo nam je dobro bilo … uostalom vidite i na slikama.

A da … nemojte da mislite da joj nisam izjavio ljubav na ovom putovanju … jesam!
Ja: "Volim te!"
Ona:"Kolko me voliš?"
Ja: "Mnogo te volim!"
Ona:"Kolko je to mnogo?"
Ja: "Mnogo mnogo!"
Ona:"Nije dovoljno!"
Jebi ga … sve prave su ljubavi tužne. Nadam se samo da ovu priču neće pročitati moja devojka ili neka njena drugarica ali … ako pročita nadam se da će razumeti … a i ako ne razume … nema veze! Na jednoj majci u Guči je pisalo "Život nema reprizu!"! Meni je tog dana bilo lepo. Bar mogu da se hvalim da sam sa njom proveo noć! Nažalost samo smo sedeli jedno pored drugog ali … proveli smo noć … zajedno!