Putopis: Ohrid, autor: Jelena Đukić

Ohrid
Vreme: jul 2006.

Možda sam još pod utiskom, a možda stvarno nisam videla lepši grad od Ohrida... S koje god strane da pogledam, razglednica! Jezero je ogromno, plavo i čisto kao suza (zakonom zaštićeno od zagađenja), predveče kreću talasi, pravi, veliki, kao na moru, čuje se zveket kamenčića, pesma žižaka i oseća se miris borova... sve, samo nije slano... a i što mora biti..

Plaže su lepe i velike, u samom gradu su nešto manje za one koji vole gužvu... Stari grad sa uskim i neverovatno strmim ulicama je savršen za šetnju i uživanje, crkvice su male i veoma lepe, a priroda oko njih pitoma i sjajno održavana. Samujlova tvrđava pruža fantastičan pogled na celo jezero i vrlo je interesantna za obilazak. Za slikanje je i Antički teatar koji je bio u fazi rekonstrukcije ali je obećavao.

Noću je grad tako živ, radnje u glavnoj ulici rade do kasno i mame turiste da kupe ohridski biser i druge suvenire, kafići i restorani su prepuni, sluša se uglavnom naša i strana muzika...
Kampovi su fino uređeni i cena za dvoje u šatoru ili prikolici je slična kao i za sobu u starom gradu, 5 EUR po osobi. Hrana je jeftina, cene su slične kao kod nas i u prodavnicama i u restoranima.

Makedonci nas obožavaju, kad shvate odakle smo, odmah prelaze na naš jezik i kažu: ovo je i vaša zemlja, mi smo braća, treba da budemo jedna država... Mladi ne znaju srpski, ali zato skidaju sve naše pesme na gitari i pevaju ih bez greške... Makedonke su lepe i bogato građene... a Makedonci... pa ne znam jer sam gledala samo u jednog dečka :)