Prvog dana nas je poslužilo vreme, sunčano i previše toplo. Izgoreli smo, ali smo često i stajali. Mnoga mesta koja su leti pristupačna, sada su pod vodom, a ona koja vire bila su mala da prime
odjednom 50 ljudi pa je bilo gužve prilikom pristajanja. Svi smo tražili poneki topao kamen što zbog grejanja, a što zbog prikazivanja novih kupaćih tipa tanga i brusa - bolje da ga nema. Priroda je prosto bola oči. Moja grupa je nosila tri aparata i na sva tri su se krišom uvukle u drugom planu
novosađanke sa mašala guzovima i butkama. U prirodi se otvore čoveku oči i izoštre čula a da on i nije svestan. I spustili smo se nekako taj prvi dan (oko četiri sata spusta sa stajanjima). Mnogima je to bilo previše jer kada je trebalo i sutradan da se ponovi taj isti spust, (inače ovo je bila promotivna tura i samo se tada organizovao dvostruki spust) prijavilo se samo dvadesetak ljudi. Izgovor je bio oblačno vreme, niža temperatura vazduha, hoće-neče kiša, kao da je to bitno kada si mokar pa mokar. Ovaj put smo se spuštali kao avanturisti, čamac je leteo i po metar u vazduh, nije mogla veslom da se dohvati voda, talasi su nas lupali i bacakali po čamcu, tek sam danas provalio da mi je desna noga sva izudarana i modra, ali smo se čvrsto držali i niko nije ispao. Bilo je bolje nego prvi put. Nismo se smrzli kao prethodni dan, a nismo ni izgoreli na suncu. Kišica koja je padala s vremena na vreme smetala nam je samo licu i očima, hladni smo bili od vode iz reke ali već okaljeni od prethodnog dana. Čak smo se dogovorili i da ne pristajemo pa je voznja trajala oko dva ipo sata. U kampu nas je čekala vatra i vruć čaj i za minut je sve dovedeno u normalu. A posle jagnjeće pečenje i baklava. Što se kaže slatko za rastanak pa da se vidimo i drugi put.

Autor:
Momčilo

Zapisali ste svoju priču? Pošaljite nam je na mejl .