Putopis: TAJLAND , autor: Jashez

Tajland
vreme: februar 2006.godina

            Booom !  i eto nas na aerodromu u Bangkoku....

sa sve jaknama pojurismo ka izlazu iz aviona. Korak nas je delio od nepoznatog. Srce je počelo jače da kuca. Javio se strah, nemir. Gde sada i kako? Tek tada me je puk'o flesh. Ništa nisam znao. Došao sam u nepoznato. Prvo što sam osetio pri izlasku iz aviona bila je nevidjena toplota, od koje sam momentalno počeo da se znojim. Svi su nasmejani. Kako to ? Čitao sam, ne znam ni ja više gde, da je veliki broj siromašnih. Ljudi nemaju gde da spavaju. A smeju se. Bio sam zbunjen... Ništa mi nije bilo jasno...
Čekirao sam pasoš i kročio na tlo Tajlanda. Taksi me je odveo do Kao San Road-a gde sam i odseo prvih par dana, ne bi li se upoznao sa čarima tog megalomanskog grada i malo povukao kočnnicu, što se tiče stvari koje su samo čekale da se dese. Bio sam potpuno šokiran, izgubljen, nisam postojao, nisam bio u sistemu, nikoga tamo nije bilo briga za mene, a svi se smeju. Prvih sedam dana nisam mogao da se sastavim sam sa sobom. Sve je drugačije, sve novo, sve lepo, čudno..... (zamislite da legnete da spavate u svom krevetu, a da se probudite negde u pzd mtrn - približno tom osećaju). Tih dana sam se osećao tako ranjivo.... eeee a nakon toga kada sam sve skapirao krenulo je ludilo. Posle Bangkoka i obilaska hramova, upoznavanja grada, party-ja po bangkokškim klubovima (koji su SEČA) autobusom sam otišao do Chang-Mai-a, grada na severu Thailanda. Totalno drugačija atmosfera nego u Bangkoku, koji je neverovatno brz grad, zagadjen (gasovima iz motornih vozila). Mir i tišina i spokoj ljudi u Chang Mai-u, osvojilli su me za sva vremena. Spiritualizam na najvišoj lestvici vratio me je u kolosek i odvojio daleko od materijalnih vrednosti. Ništa mi nije bilo bitno. Sušta suprotnost Beogradu. Svi problemi - ako ih tako mogu nazvati, su bili sasečeni. Pričanje sa monasima, blejanje po severno-tajlandskom suncu, šetanje po suludim ulicama i upijanje Thai duha. Svima bih toplo preporučio, da posetite hram Wat Prathad Doi Suthep, koji se nalazi na brdu iznad Chang Mai-a. U početku, kada sam došao na Thai, nisam se usudjivao da klopam na ulici, ali već posle nekog vremena sam se opustio, možda za nečiji ukus i previše. Škorpije, crvi, skakavci, buba švabe, mravi, pacov.... sve sam to morao da probam da bih znao. I saznao sam. Ako  se nadjete u sličnoj situaciji obavezno sve to probajte. Skakavci prženi su savršeni, a tek škorpije...
Elem, da se vratim na temu... Posle čekiranja bivše prestonice Thailanda, Chang Mai-a, rešio sam da se pozabavim malo trekingom džunglom i Thai selima, ne bih li upoznao kulturu Tajlandjana od samih korena. Nisam pogrešio. Fantastični pejzaži, vodopadi, slonovi, seljani, džungla.... ma totalni raspad sistema. Do jaja!!! Ne odustajem od zaprepašćivanja. Nastavljam dalje, samo ovog puta na jug Thai-a, sunčana ostrva. Autobusom do Bangkoka pa dalje vozom (i to sam morao da vidim ). Surrathani mesto do koga me je voz dovez'o, nagovestilo je prženje. Na stotine backpackera oko mene, svi srećni, iščekuju polazak broda za backpack ostrvo Koh Phan Gan. Stizem polako, ali sigurno. Tirkizno  more, ostrva pretrpana palmama, uvalice, savršene plaže, pecaroši na malim čamcima..... joj.... gde sam ja dosh'oooooo. Sreća izbija iz mene. Ne mogu da je zadržim. Ništa mi drugo ne preostaje nego da to osećanje izbacim kroz osmeh i treperenje duše. Generalno,  osmeh nisam ispuštao od trenuutka kada sam došao na bangkokški aerodrom, pa čak ni u snovima. Koh Phan Gan : šta da vam kažem osim... Palme, plaže ko sa filma Beach, žurke svako veče, stranci i strankinje, svi opušteni, pecanje, vožnja krosera po dirty road-u, visenje s drveta i šta već ne. Potpuna sloboda u pravom smislu te reči. Ne mogu vam to rečima opisati, šta više ništa vam rečima ne mogu opisati. Slike govore sve, u stvari ni one ne mogu to da vam prenesu. Posle mesec dana na ostrvu, kraj se približavao. U mislima sam se pripremao za neizbežno, Srbiju. Brod, voz i eto me ponovo u Bangkoku. Kupujem par stvari, ne bi li mi na trenutak, kad se vratim, bacili u lice ogromnu količinu slobode, smeha, perceptivnog treperenja, san.

Ovo iskustvo želim svima od sveg srca,

Jashez

P.S. Underground do kraja !!!