Putopis: Iskustvo iz Turske, autor: Marko Cvijić

Iskustvo iz Turske
Vreme: jul - avgust 2005.

Kao što sam naslov kaže, išao sam na volonterski kamp (od 30.7. do 14.8.2005.) u Afyonkarahisar, grad u centru Anatolie, Turska. Volonterski kamp za temu je imao uredjenje jednog maleckog dela Afyona a.k.a. uredjenje travnjaka u avenijama...

Rešio sam da putujem vozom, uz pomoć BalkanFlexipass karte (desetodnevna opcija) koja se pokazala kao najjeftinije rešenje. Put me je vodio od Bgda preko Sofije do Istanbula. Krenuo sam u 08:50, dana gospodnjeg 28.07.2005. Od bgd do Istanbula sam uz flexipass imao i plaćena spavaća kola tako da nije bilo problema. Tačnije, putovao sam potpuno sam u celom spavaćem vagonu! Prvog saputnika u vagonu - ne u kupeu - sam dobio tek u Sofiji - ispostavilo se da je to jedna mlada simpatična Turkinja, Fulya, koja mi je kasnije mnogo pomogla u Istanbulu, u koji smo uzgred stigli narednog dana u 15:00, znači jedno 7 sati kašnjenja :) Istanbul me je potpuno fascinirao, sama Sirkeci stanica je ok, ali kada se sa nje izadje u grad --- moj Bože, uleće se u ludilo, ogromnu gužvu, gomile automobila, ljudi i slično... Grad me je jednom rečju oduševio na prvi pogled. Uzgred Fulya mi je pomogla da u Sultanahmetu kupim prepaid karticu za mob, jer moju iz Srbije nije bilo smisla koristiti jer roaming ubija koliko je skup. Zatim smo se zajedno ukrcali na jedan od feribota koji redovno saobraćaju od evropskog dela grada do azijskog, tačnije od Eminönu do železnicke stanice Haydarpasa, a odatle polaze svi vozovi ka azijskom delu zemlje kao i prema zemljama Azije (Iran, Sirija).

Sama Haydarpasa je fascinantno zdanje, poklon nemačkog Kajzera Turskoj, tačnu godinu sam zaboravio, cenim da je sigurno najlepša železnicka stanica u svetu. Na Haydarpasa stanici sam morao da odmorim do 23:50 jer sam odlučio da idem vozom koji bi me u Afyonu iskrcao oko 8 ujutru, sto je ispostavilo se kasnije bilo pametno. Prilikom ukrcavanja u Iç Anadolu Mavi Treni (naziv voza Istanbul - Adana koji prolazi kroz Afyon) sam imao mnogo problema jer niko od konduktera ne govori engleski i nisam uspevao da im razjasnim kakvu to ja, do djavola, kartu koristim. Radile su i ruke i pisanje po papiru, i crtanje :) Tek mi na kraju voza jedan rekao, konačno na engleskom: "Dečko, sedi ovde!" Seo sam. Voz je bio pun, i nisam napomenuo, sjajan. Neverovatno, bio je daleko bolji od svih naših vozova (i pri tome mislim na naše medjunarodne). Vagon u kom sam bio je pulman fazon, što će reći da putnici sede kao u autobusu, nema kupea i slično. Svaki vagon ima stjuarda itd... Cenim da sam bio jedini "turista", ako se tako može reći. Zaspao sam nakon sat vremena i trzao se na svakih pola sata jer sam povremeno bacao pogled na displej moba na kom je pisalo u kom smo gradu, regionu, delu Turske. Tako sam doputovao do Afyona.

E ljudi moji taj grad i ljudi su mi prirasli srcu. Volonteri su bili vrh. Dovoljno je reći fenomenalna ekipa i sjajna atmosfera. Do duše, nas muških je bilo daleko manje, odnos mi i devojke (5 : 10), što znači da smo uživali :)

Etnicki sastav:
devojke:
Belma - kamp lider i moja super prijateljica sa kojom sam najčešće u kontaktu, Irena (hrvatska), Sarah i Marine (franc), Eva (česka), Alba (španija), Minjae, Sun Hye i Jungmin (južna koreja), Tomomi (japan)
momci:
Ayberk - kamp lider, jednom rečju kralj, Robert (hrvatska), Charles (kanada) i Keisuke (japan).

Rad se sastojao u sadnji drveća i trave u avenijama. Ako me kapirate :) Nije se radilo koliko smo mi hteli, jer u Turskoj je nemoguće raditi duže od 1h bez prestanka, odmah vas neki ljudi koji žive u toj aveniji koju sredjujemo zovu na kolače, çay, ma sta god poželite... Smešteni smo bili u kampusu Afyon Kocatepe univerziteta. Devojke i momci u posebnim zgradama. A šta reći o zgradama koje su iznutra sve u mermeru i sve su nove, jer Afyon je grad mermera (a i opijuma)... Organizovana su i raznorazna dešavanja na koja smo išli, roštilj kod mladih izvidjača, skoro svako veče neki party, doručak sa gradonačelnikom, intervjui za TRT i slično... Obilasci okolnih mesta koja pripadaju provinciji Afyon... Boravak u hamamu ---- eh ko to nije doživeo - kao da i nije živeo :)

Nakon kampa sam sa još dve drugarice (španjolkom i japankom) posetio Kapadokiju tj mestašce Göreme. Tamo sam proveo 3 dana. Razgledao pećine, podzemne gradove i krajolik, koji je kao da ste pali na neku drugu planetu - uzgred tamo su i snimani delovi Starwarsa... Nakon toga sam otišao u Kayseri gde sam sačekao voz 4 Eylul Mavi Treni (naziv voza od Malatye do Ankare koji ide kroz Kayeri). To je bilo celovečernje putešestvije od 01:00 do 07:30. U Ankari sam bio 2 dana gost kod Belme, tačnije spavao sam u Ayberkovom stanu, on nije bio tu a ni cimeri, tako da sam imao stan u Ankari samo za sebe, hehehe :) Ankara je ostavila super utisak kod mene jer je to moderan grad, i jedino sto nedostaje ovom gradu je voda tj nema reku ni jezero...

Onda dolazi put od Ankare do Istanbula sa Cumhuriyet Ekspresi u kom sam imao ogromnih problema. Da ne beše čelnih ljudi TCDDa u mom vagonu kondukteri bi me definitivno izbacili napolje jer ne govore engleski a po njihovom ponašanju shvatio sam da "kao" karta ne vazi u tom vozu... Malo morgen.E onda se lepo ubace ovi sa vrha kompanije i sve bude u redu. Objasne mi da je moja karta za voz druge klase a da je jedino ovaj voz prva klasa ali da nema problema, njihov sam gost i da ne brinem.