VESELI SPUST 2004.
- Kikina priča -

Najviše volim da čitam priče Mome Kapora zato što on doživi priču a onda je i ispriča na fenomenalan način. Ja sam eto prošlog vikenda doživeo jednu fenomenalnu priču, ali ... Nišlija sam i nisam baš rečit, neznam bas da napišem priču ali pokušaću.

I krenem ja tako autobusom za Kraljevo, sa sobom sam poneo šatorska krila neophodna za splav koji smo trebali napraviti i naravno ranac sa diskmenom, rezervnom majcom i vrećom za spavanje. Plan je bio da se u Kraljevu nađem sa Jelenom (koju sam do tada znao samo preko neta) i sa mojim starim drugom koji tamo radi. Kad sam stigao u KV izašao sam iz autobusa i odmah počeo da telefoniram jer me na stanici niko nije čekao. Moj drug je naravno bio nedostupan a Jelena mi je rekla da je na Magliču velika gužva i da mogu da dođu po mene tek za nekih sat vremena pa je bolje da pokušam da dođem stopom. Posle našeg razgovora sam video autobus kojim sam došo iz Niša kako polako napušta stanicu i nastavlja svoj put i setio se da su mi šatorska krila ostala u njegovom prtljažniku ... međutim ... brz sam ja a i imam fantastične glasovne mogućnosti. Posle 2 minuta su šatorska krila opet bila moja.

Jedan fini taksista mi je dao 30% popusta za vožnju do magistrale i rekao je da tu stopiram i da će verovatno da mi stane neko jer su te večeri svi putevi vodili do Magliča (bar sam ja tako mislio). I tako ja stopiram sat vremena, niko me i ne primećuje. Kad sam već hteo da dugujem ruke od svega stala je jedna škoda sa starcem za volanom ... pomislih evo mog prevoza ... ali ... starac nije znao ni šta je to Maglič. Posle 15 minuta mi je prišla jedna gospođa i otvorila mi oči. Prijatelji ... ja sam nešto više od sat vremena stopirao u pogrešnom smeru. Prešao sam ulicu i nastavio da stopiram, i stopiram i stopiram ... i onda sam digo ruke od svega. Seo sam na moju torbu, slušao muziku i kulirao.

Negde oko 23:00 (a u KV sam stigao u 20:30) odpočelo je "spasavanje redova Rajana". Javila mi se Jelena i rekla je da ne mrdam i da su njen momak i ona krenuli po mene. I naravno, onda je sve krenulo kako treba. Prvo je pored mene stao policijski pežo 307, pandur me je odmerio od glave do pete, prekrstio se i nastavio je svoj put dalje bez reči. Onda je naišla žena koja mi je rekla da stopiram u pogrešnom pravcu. Ženi je bilo žao što toliko čekam (ili je u pitanju bilo nešto drugo), otišla je kući po auto i došla je da me poveze do Magliča, međutim ja sam je ljubazno odbio jer sam čekao Jelenu i Žiku. Negde oko 23:30 je moj prevoz konačno stigao. Moram da priznam da je vredelo čekati. Upoznao sam fine ljude … Jelenu i Žiku, a nešto kasnije i njihovog druga Vladu koji je bio naš ljubazni domaćin i ponudio nam je prenoćište u njegovoj kući.

U početku je bilo planirano da naš splav bude sastavljen od 9 guma i da na njemu bude 12, eventualno 13 ljudi ali je onda došlo do preokreta. Broj ljudi koji su trebali da budu sa nama na splavu se popeo još te večeri na 15, Vlada nam je iz tog razloga pozajmio i njegove gume, ali pravo iznenađenje se desilo 15 minuta pre nego što smo naše splavove spustili u vodu. Ja sam među 12 000 ljudi, koliko ih je bilo na Magliču, nekako našao mog druga koji je sa sobom poveo jos tri drugara ... bilo nas je 18. 18 na 12 guma! Uh. Ovde bih ispravio Jeleninu priču, Jelena unapred izvini ... vas jeste bilo desetoro na splavu ali splav je bio sastavljen od 6 guma a ne od 8!

Ono što se desilo od starta splavarenja na Magliču, do cilja u Mataruškoj Banji je Jelena već veoma lepo ispričala. Jedno sam naučio iz filma "Američka istorija X" a to je da su pre mene živeli mnogi pametniji i rečitiji ljudi od mene i da ja netrebam da se trudim da kažem nešto pametno jer su oni to već rekli, trebam se truditi da njihove reči lepo citiram u moj tekst. Dakle na ovom mestu bih trebao da iskopiram Jeleninu priču .

Elem ... kad se sve završilo u Mataruškoj banji, ja sam zamolio Žiku da odveze mog druga do Magliča po auto! Međutim nekako smo odlučili da nas Jelena vozi dok Žika pomogne oko rasklapanja splavova. Trebam li da pomenem da je Jelena imala dozvolu tek 2 nedelje i da nije bila spremna da pretekne kamion koji je išao 30 na sat? Trebam li da pomenem da je vozila u kupaćem kostimu i da smo usput smišljali priču šta treba reći policiji ako nas zaustavi? Ali nekako smo se dokopali Magliča. Vratili smo se u Matarušku banju, pokupili stvari i krenuli svako na svoju stranu ... do sledećeg Veselog spusta!

Kika