<< izvodi iz štampe

Travel magazine - časopis o turizmu i putovanjima
Broj 37 - 2003.

Ruše - Maribor
"Bekpekerska međunarodna saradnja"

Momci i devojke iz Udruženja bekpekera, boravili su nekoliko dana u Sloveniji i ovom prilikom prenosimo njihove lične utiske sa ovog putovanja...

Zahvaljujući Hostelling International-u, Ferijalnom savezu Srbije i Crne Gore i gospodinu Žarku Gveru koji nas je pozvao da učestvujemo u programu "Hosteling za mir i međunarodno razumevanje" otputovali smo u Sloveniju, tačnije u mesto Ruše. Pored osam predstavnika iz Srbije i Crne Gore u programu je učestvovalo još po pet predstavnika iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Spakovali smo rančeve, a neki su bili preambiciozni pa su poneli i šatore, mada ni sam ne znam zašto... i ujutru rano, zaputili se ka Domu Omladine gde nas je čekao kombi. Tu smo upoznali i neke devojke, bekpekere iz Engleske koje su tu čekale da izvrše rezervaciju, u Ferijalnom savezu, za jedan od domaćih hostela.

Krenuli smo i već posle sat vremena vožnje našli smo se na Srpsko-Hrvatskoj granici. Bez ikakvih problema, za svega petnaestak minuta bili smo u Hrvatskoj. Auto-put je standardno dobar, kao i kod nas, a ono po čemu se razlikuje od našeg je to što na svaka dva kilometra postoje SOS telefoni pored puta, što su im parkinzi čisti i uređeni i što je svaki opremljen toaletom. Put kroz Hrvatsku smo prešli za oko 5 sati i baš kada smo pomislili da autoputu nema kraja odjednom se u planini pojavila Hrvatsko-Slovenačka granica. I ovu granicu smo, kao i prethodnu, prešli za petnaestak minuta...

Kada uđete u Sloveniju sve se potpuno razlikuje od naše zemlje i Hrvatske. Sve je uređeno, čisto, nigde otpadaka po putu, sve kuće su lepo sređene i okićene cvećem. Pravo malo savršenstvo...

Konačno stižemo u Ruše, zvanično najveće selo u Sloveniji. Zapravo, to i nije baš selo s obzirom da se u njemu nalazi i srednja hemijska škola, kao i gimnazija, a da selo ima i nešto industrije. U okviru ove dve škole nalazi se i učenički dom koji preko leta radi kao hostel, a u kome smo i mi bili smešteni. Cena noćenja u hostelu je oko 11 eura. Hostel je odličan. Ima sopstvenu teretanu, sportske terene, Internet kafe i sl. A i Ruše je simpatično malo mesto, jako mirno, divno uređeno i pravo mesto za odmor, šetnje i pecanje na Dravi. A kada već šetate, obavezno pođite malom ulicom koja se zove "Mali Beograd"!

U Rušu sve ide polako. Ulice su često puste, nema mnogo ljudi... Ono što je nama najviše smetalo je to što sve prodavnice u Sloveniji najčešće rade do pet, pa tako kada se vratimo iz nekog obilaska ili sa nekog sastanka, nismo mogli da kupimo ni osnovne stvari. Cene u radnjama su gotovo identične kao i u Beogradu, a mnoge stvari su jeftinije. Ono što je, doslovno, duplo skuplje - to su cigarete.

Pošto smo često obedovali u restoranima, zapazili smo da slovenci mnogo jedu i to naročito meso. Sama činjenica, da je po dolasku, od nas osamnaestoro svega dvoje bilo vegetarijanaca, a da je zadnjeg dana čak dvanaestoro tražilo vegeterijanske obroke, to potvrđuje ovo zapažanje. Kobasice su im previše masne i nikada nismo dobijali neku salatu ili supu, već odmah glavno jelo što je bilo veoma zamorno jer se ista priča ponavljala, skoro, svakog dana. Kada nas nisu vodili u neki od rušanskih restorana, ono malo preostalog vremena smo provodilu u druženju sa našim prijateljima iz Hrvatske i BiH, šetnjama, igranju stonog tenisa itd.

Ruše se nalazi u podnožju pohorskih planina pa vrlo lako i brzo možete otići na kampovanje. Na pojedinim delovima Pohorja možete kampovati i besplatno, ali je to retkost. Kampovi su u Sloveniji najčešće dobro uređeni i jako skupi. Rekli su nam da je smeštaj u kampu dnevno oko 10 eura tako da je često jeftinije, ako baš niste strastveni kamper, da odsednete u nekom planinarskom domu ili hostelu.

vrh strane

MARIBOR

Iz Ruša u Maribor možete stići na tri načina. Autobusom (najskuplji, povratna karta iznosi 3 eura), vozom (nešto je jeftiniji, a po nekada i besplatan ako nema konduktera u njemu) i auto stopom. Istini za volju, Bojana je tu imala najviše uspeha. Uvek su je vozili do samog centra grada, iako se nisu baš tamo uputili, a ni pri povratku nije imala problema jer je već posle par minuta stopiranja neko stao da je poveze. Kako su nam rekli, policija ne pravi probleme oko stopiranja osim ako se to radi na autoputu gde je stopiranje strogo zabranjeno.

Autobusi i vozovi idu na svaki sat, ali je zadnji iz Maribora u 22h. Taksi je jeftiniji nego u Beogradu tako da se lako i jeftino možete vratiti u Ruše u bilo koje doba dana i noći.

Maribor je prelep grad na Dravi, drugi po veličini u Sloveniji. Ima oko stodvadeset hiljada stanovnika. Ono čime obiluje su parkovi i trgovi, prelepe zgrade i spomenici... Sa planom grada u rukama i izgledom koji odaje da smo turisti bilo nam je lako da dođemo do informacija o Mariboru koje su nas interesovale. Posebno je interesantno kada naiđete na nekog dekicu koji počne da vam priča o nekim prethodnim vremenima i tome kako se nekada "bolje živelo". Mariborci su nam objasnili i da spomenik kugi, koji stoji na centralnom gradskom trgu, označava vreme kada je ova bolest usmrtila preko dve trećine stanovnika srednjevekovnog Maribora. Zatim su nam preporučili da se popnemo na vrh zvonika stare katedrale jer se odatle pruža odličan pogled na grad. Obišli smo i franjevačku crkvu koja se potpuno razlikuje od svega viđenog, svojom arhitekturom, a naročito enerijerom. Odatle smo se zaputili ka staroj gradskoj luci Lent, i na jednom od gradskih trgova naišli smo, potpuno iznenada, na jedan čokot vinove loze za koji smo kasnije saznali da je to najstariji čokot na svetu koji još uvek rađa. Mariborčani sa nestrpljenjem očekuju dan kada će ući u Ginisovu knjigu rekorda. Rekli su nam da se od njega pravi vino koje se kasnije poklanja visokim državnim zvaničnicima kada dođu u posetu Sloveniji. Ipak, ono što se nama najviše dopalo je veliki Mestni park, koji se nalazi gotovo u samom centru grada, a iza koga se nalaze tri ribnjaka tj. tri jezerceta, sa raskošnim fontanama u sredini, po kojima plivaju veliki beli labudovi. Pa ako uzmete u obzir da se tu nalazi i "staza ljubavi" po kojoj stalno šetaju mladi zaljubljeni parovi - onda je atmosfera krajnje idilična.

vrh strane

Već sa prvim sumrakom, centar gradskih zbivanja, tih dana, selio se na kej reke Drave, gde se održavao Lent festival. Mi smo se takođe zaputili tamo i stigli baš na početak koncerta neke indonežanske etno grupe. Oni su svirali, a mi uživali, to jest trudili se da uživamo pošto su nas momci iz obezbeđenja stalno primoravali da sedimo mirno, odnosno nisu nam dozvoljavali da igramo na onim montažnim tribinama. A vi vidite koliko je to "lako" kada se uzme u obzir da su momci lupali u tam-tam bubnjeve, svirali su sve te čudne instrumente i sve vreme igrali.

Nakon koncerta otišli smo u dobar jazz klub "Satchmo" gde se vesela družina ugrejala jer je napolju bilo manje od 20 stepeni. Odatle smo krenuli u potragu za nekom diskotekom u centru grada koja radi do ranih jutarnjih časova. Lako smo je našli i izgledala je sasvim dobro, ali... Ali vrlo brzo je počela da trešti muzika nekih naših domaćih izvođača koje smo, moram da priznam, želeli barem u Slovniji da ne čujemo. Na našu veliku radost DJ se opametio pa smo zoru ipak dočekali zadovoljni. Jako umorni oko pet časova izjutra krenuli smo nazad u Ruše. Tamo su najzagriženiji opet igrali stoni tenis do iznemoglosti, a ostali su slatko zaspali. Sutradan nas je sve čekao dug i mučan put kući tako da smo zadnje večeri pravili oproštajnu žurku u hostelu.

Generalno gledajući vreme, koje je podsećalo na ono englesko, nas je maltretiralo, videli smo dobar deo Slovenije (uključujući i Ljubljanu) i Maribor koji je, po našem skromnom mišljenju, najlepši slovenački grad, divno se družili sa našim prijateljima iz Hrvatske i BiH.

S obzirom da je Hrvatska ukinula vize, a da su slovenačke vlasti pojednostavile proceduru za dobijenje istih, kao i da je Slovenija potpuno spremna da primi svakog bekpekera ovog sveta, mi je toplo preporučujemo kao vašu sledeću "ranac na leđa, put pod noge" avanturu...

Za dodatne informacije možete kontaktirati: Udruženje Bekpekera
www.backpackers.org.yu, e-mail:

vrh strane

Hostel
mirna luka za bekpekere

Posle dugog i napornog puta hostel je pravo mesto da se završi dan ili pak da se započne nova avantura. Hosteli su objekti namenjeni boravku mladih. To su najčešće, zgrade studentskih i učeničkih domova koje se, kada u njoj nema đaka (zimski i letnji raspust), smešta omladina koja putuje. Međutim, i drugi se objekti koriste u te svrhe, hoteli niže kategorije, privatne kuće, odmarališta i sl. pa je odsedanje u njima moguće i preko cele godine. Kod naše omladine postoje predrasude da su to "loši hoteli", ali bi se pristalice ovakvog mišljenja verovatno zadivili pred nekim od njih.

Kao i hoteli, i hosteli imaju sobe sa manjim brojem kreveta, ali ono što ih čini drugačijim od hotela su višekrevetne sobe. U hostelima se ne iznajmljuje soba već samo krevet. Tako je moguće da se u petokrevetnoj sobi nađete sa Kanađankom, Egipćaninom, Ruskinjom i Šveđaninom. U takvim sobama svako ima svoj ormarić koji se zaključava, a u hostelima postoje i sefovi za dragocenosti, tako da ste prilično osigurani.

Hosteli su najčešće povezani u mreže, bilo u okviru jedne države ili u okviru neke svetske mreže. Najveća svetska mreža hostela, koja povezuje hostele u preko 70 zemalja sveta, je Hostelling International Association. Ne može baš svaki hostel da uđe u pomenutu mrežu. On mora da zadovoljava uslove propisane od strane asocijacije. Posebno je važno da higijena i komfor budu na pristojnom nivou. Naravno, i o ceni se brine. Ona je najčešće prilagođena platežnim mogućnostima omladine.

vrh strane