Udar struje

Struja niskog napona nije opasna, vec samo struja jakog napona koja se upotrebljava za osvetljenje, zagrevanje, pogon masina i aparata. Udar elektricnom strujom moze lako da izazove smrt usled prestanka disanja i rada srca ili usled drugih teskih ostecenja ljudskog tela. Pored toga, povrede elektricnom strujom se mogu javiti u vidu opekotina koje su najjace na mestu ulaska i izlaska struje, a postoje i zrakaste pruge koje spajaju oba ova mesta i oznacavaju pravce prolaza struje. Elektricni udar ponekad odbaci povredjenog te ovaj usled pada zadobija i druge povrede. Struja veoma velike jacine prouzrokuje izgoretine i ugljenisanje.

Najpre treba povredjenog osloboditi veze sa porovodnicima elektricne struje, mada je to ponekad tesko jer elektricni udar izaziva grceve misica. Povredjeni se najsigurnije odvaja od zica pomocu drvene motke, pri cemu se ruke spasioca moraju zastititi suvim krpama ili debelim rukavicama. Takodje treba da stoji na suvom tlu ili da stane na suvu dasku. Dodirivanje povredjenog ili zice metalnim sipkama je opasno. Neposredno posle povrede elektricnom strujom, cesto dolazi do prividne smrti i samo brzim merama ozivljavanja moze se povredjeni spasiti. Vestacko disanje usta na usta i spoljasnja masaza srca moraju se odmah primeniti. Ponekad ozivljavanje uspeva i posle nekoliko casova. Ako ozivljavanje uspe, povredjenog treba pregledati i ako ima opekotine previti ih. Transportujemo ga uvek u lezecem polozaju, najbolje na nosilima.

Udar groma

Pre svega treba istaci da se osnovne mere zastite od udara groma sastoje u izbegavanju boravka na otvorenom prostoru prilikom grmljavine i sklanjanju u bezbedne prostore (na primer kuce sa gromobranima, auto i tako dalje). Za vreme grmljavine ne treba stajati ispod visokog drveca, metalnih stubova, elektricnih vodova i tako dalje. Povrede nastale udarom groma slicne su onima koje nastaju udarom struje pa je prva pomoc istovetna.

Utapanje

Kada vidimo da se neko davi, moramo sto pre preduzeti mere za spasavanje. Svesni davljenici obicno dozivaju u pomoc i izvode nekoordinisane pokrete rukama i nogama radi odrzavanja glave iznad nivoa vode. Tada je potrebno da im dobacimo predmete koji bi ih odrzali na povrsini vode. To mogu biti pojasevi za spasavanje, lopte, baloni, daske i slicno.

Medjutim, ako davljenik nije pri svesti ili pokusaj dodavanja predmeta za spasavanje nije uspeo, moramo uci u vodu i pristupiti spasavanju. Pre toga obavezno skinuti obucu i odecu jer se one u vodi nakvase pa otezavaju plivanje i spasavanje. Davljeniku treba prici sa ledja posto se uplasena i uzbudjena osoba refleksno hvata za spasioca pa se moze desiti da ovaj ne moze plivati te mogu obojica nastradati. Posebno treba biti oprezan ako je u pitanju snazna osoba, i tada je najbolje sacekati da se umori pa mu tek onda prici. Davljenik se izvlaci tako sto se hvata za kosu, ispod vrata ili pazuha, a pri tom se vodi racuna da mu glava bude iznad povrsine vode.

Po izvlacenju, a ako je moguce vec u toku izvlacenja i u plicaku, zapoceti sa vestackim disanjem. Prethodno treba izvaditi iz usta povredjenog materijal koji je u toku davljenja dospeo unutra (mulj, pesak, trava i slicno). Nikada ne pokusavati istakanje vode iz pluca jer je to nemoguce izvesti. Postupak ozivljavanja ponavljati sve do uspostavljanja rada srca i disanja. Potom unesrecenog postaviti na bok i transportovati u bolnicu.