Prestankom disanja i srcane radnje
nastupa prividna smrt, koja ako duze traje postaje prava smrt.
U najvecem broju slucajeva najpre prestaje disanje, a tek
posle 5 do 6 minuta prestaje i rad srca. Posle toga nam za
ozivljavanje preostaje svega 5 do 10 minuta. Medjutim u slucajevima
smrzavanja i utapanja u hladnoj vodi vreme prividne smrti
znatno duze traje pa je i vreme za koje je ozivljavanje moguce
nesto duze nego u ostalim slucajevima. Cilj ozivljavanja je
uspostavljanje normalnog disanja i rada srca. To se postize
vestackim disanjem i spoljasnjom masazom srca.
Vestacko disanje
Pripremanje povredjenog za vestacko disanje
Vestackim disanjem se nastoji oponasati prirodno disanje,
sto znaci uvlacenje i izbacivanje vazduha iz pluca. Da bi
se vestacko disanje moglo izvoditi, potrebna su dva osnovna
uslova. Prvi je da su gornji disajni putevi (usta, nos, zdrelo,
dusnik i krupne dusnice) prolazni, a drugi da postoji mogucnost
sirenja grudnog kosa. Usta i zdrelo se mogu ocistiti prstima
ili stapicem obmotanim maramicom, narocito ako je rec o zapusenju
krupnim ili cvrstim predmetima (uvek treba nastojati da se
dospe sto dublje u zdrelo). Ako je doslo do zapusenja tecnostima,
tada se disajni putevi mogu osloboditi okretanjem povredjenog
potrbuske da se tecnosti same iscede. U slucaju duboke besvesti,
jezik se mora podici tako da se izdignu brada i donja vilica,
a glava zabaci unazad. Okretanjem povredjenog potrbuske takodje
se vraca jezik u normalan polozaj. Nakon stvaranja uslova
za izvodjenje vestackog disanja spasilac se opredeljuje za
metodu koju ce primeniti.
Metoda "usta na usta"
Ovaj nacin vestackog disanja je najsigurniji i do sada je
pokazao najvise uspeha. Lako se uci, najmanje je zamoran,
moze se primeniti u svim prilikama i svim polozajima.
1. povredjeni se postavi na ledja. Spasilac
klekne pored njegove glave, jednom rukom mu zapusi nos, a
drugom izdigne vrat i time mu zabaci glavu da bi se oslobodili
disajni putevi.
2. zatim se punim plucima udahne vazduh,
usta prislone na otvorena usta povredjenog i snazno izdahne.
Time se uduva u pluca dovoljna kolicina vazduha i grudni kos
povredjenog se vidljivo prosiri. To je prvi deo vestackog
disanja, odnosno udisaj povredjenog.
3. tada onaj koji vrsi ozivljavanje, podigne
svoju glavu tako da se omoguci izlazenje vazduha, odnosno
izdisaj (nozdrve su sve vreme zapusene!). Ovaj drugi deo vestackog
disanja se obavlja bez ikakve pomoci, jer se grudni kos povredjenog
sam steze usled svoje elasticnosti i istiskuje vazduh iz pluca.
Za to vreme treba ponovo duboko udahnuti vazduh i ponovao
ga uduvati u usta povredjenog.
Ove radnje treba ponavljati 12 do 15 puta u minuti, tj. istom
brzinom kojom dise i onaj koji ukazuje prvu pomoc. Svako ubrzavanje
je stetno jer odudara od normalnog disanja.
Metoda "usta na nos"
Ova metoda se izvodi ukoliko su usta povredjenog veca od
usta spasioca, ili su povredjena. U sustini je ista kao i
metoda "usta na usta" samo se vazduh uduvava kroz
nos.
1. povredjeni se postavi na ledja, a glava
zabaci unazad. Spasilac klekne pored njegove glave, jednu
ruku mu spusti na celo i tako pridrzava glavu u zabacenom
polozaju, prstima druge ruke mu obuhvati podbradak, a palcem
nastoji da mu zatvori usne da kroz njih ne izlazi vazduh.
2. zatim se punim plucima udahne vazduh,
usta prislone na nos povredjenog i snazno izdahne. Time se
uduva u pluca dovoljna kolicina vazduha i grudni kos povredjenog
se vidljivo prosiri. To je prvi deo vestackog disanja, odnosno
udisaj povredjenog.
3. tada onaj koji vrsi ozivljavanje, podigne
svoju glavu tako da se omoguci izlazenje vazduha, odnosno
izdisaj. Ovaj drugi deo vestackog disanja se obavlja bez ikakve
pomoci, jer se grudni kos povredjenog sam steze usled svoje
elasticnosti i istiskuje vazduh iz pluca. Za to vreme treba
ponovo duboko udahnuti vazduh i ponovao ga uduvati u nos povredjenog.
Ove radnje treba ponavljati 12 do 15 puta u minuti, tj. istom
brzinom kojom dise i onaj koji ukazuje prvu pomoc. Svako ubrzavanje
je stetno jer odudara od normalnog disanja.
vrh
stranice
Metoda "usta na usta i nos"
Ova metoda se primenjuje kada se ozivljava dete. Identicna
je prethodno opisanim metodama s tim sto spasilac prekriva
svojim ustima i usta i nos deteta odjednom (posto je lice
deteta malo).
Metoda pomocu ruku
Ova metoda se primenjuje kada postoje obimne povrede usta
i lica, jaka krvarenja iz usta, trovanja ili udisanja bojnih
otrova. Veoma je zamorna, pa je dobro ako postoji vise spasilaca
koji ce se smenjivati.
1. povredjeni se okrene potrbuske, ruke
mu se saviju u laktovima, a sake podmetnu pod celo. Spasilac
klekne prema glavi povredjenog, okrenut prema njemu, a dlanove
mu stavi na ledja u visini plecki.
2. potom ravnomernim pritiskom (bez trzaja
i ne suvise jako), koristeci se tezinom svoga tela, spasilac
nastoji istisnuti vazduh iz pluca povredjenog (ruke stalno
drzati opruzene u laktovima jer to manje zamara). To je izdisaj.
3. posle toga se prestaje sa pritiskom,
sake se premeste na nadlaktice povredjenog, blizu laktova,
a zatim laktovi odignu i na taj nacin prosiri grudni kos sto
dovodi do uvlacenja vazduha u pluca, odnosno do udisanja.
Laktove povredjenog treba podizati odmereno, toliko da se
ne odigne grudni kos od podloge.
Ove radnje treba ponavljati 12 do 15 puta u minuti, tj. istom
brzinom kojom dise i onaj koji ukazuje prvu pomosc. Svako
ubrzavanje je stetno jer odudara od normalnog disanja.
vrh
stranice
Spoljasnja masaza srca
Spoljasnja masaza srca primenjuje se na povredjenog kome
je srce prestalo da radi. Cak i ako nismo sigurni da li srce
kuca ili je rad srca samo oslabljen treba pristupiti masazi
jer ona ne moze nauditi. Spoljasnja masaza srca je zamorna
i opravda je samo u prvih 5 do 10 minuta posle prestanka srcane
radnje.
1. povredjena osoba se polozi na ledja,
a spasilac klekne sa strane grudnog kosa okrenut prema povredjenom.
Dlan jedne ruke se postavi poprecno na donji kraj grudne kosti,
a potom preko prve ruke postavi i drugu.
2. zatim se vrsi naizmenicno pritiskanje
(dovoljno snazno, tako da ona "potone" 3-5 cm prema
kicmi) i popustanje grudne kosti.
Ovi pokreti se ponavljaju oko 60 do 80 puta u minuti. Uspostavljanje
rada srca se kontrolise svakih 15 do 20 sekundi opipavanjem
pulsa na vratu.
Kombinovanje vestackog disanja
i masaze srca
Kada je spasioc sam
Ako ozivljavanje vrsi jedna osoba, tada ona 2 puta udahne
vazduh u pluca povredjenog, a potom uradi 15 pritisaka na
grudnu kost. Za svo vreme izvodjenja ovih radnji povredjeni
lezi na ledjima.
Kada su prisutna dva spasioca
Ako ozivljavanje vrse dve osobe, jedna daje vestacko disanje,
a druga vrsi spoljasnju masazu srca, i to u momentu kada je
povredjeni u fazi izdisaja. To se postize tako sto jedan spasilac
udahne vazduh u pluca povredjenog, a drugi posle toga uradi
5 pritisaka na grudnu kost. Time se obezbedjuje ritam disanja
od 12. udisaja u minuti i 60 otkucaja srca.
vrh
stranice
Pomoc kod mehanickog gusenja
Osnovni znaci gusenja su: nemogucnost govora i uznemirenost,
iskolacene oci, naporno i cujno disanje, pomodrelost lica
i drugih delova tela, nesvestica i gubitak svesti. Karakteristican
je polozaj ruku - unesreceni obuhvata svoj vrat kao da sam
sebe davi. Sustina prve pomoci kod ovakvih stanja je u uklanjanju
prepreke disanju.
Pomoc osobama u besvesnom stanju
Ako je gusenje izazvano zapadanjem jezika u zdrelo, prva
pomoc se sastoji u postavljanju unesrecenog na bok. Strana
tela koja su zapala u usta i zdrelo unesrecenog u besvesnom
stanju treba izvaditi kaziprstom. To se postize tako sto se
savijeni kaziprst stavi uz sam rub usta unesrecenog i gura
ka zdrelu, a potom se najkracim putem predmet izvadi napolje.
Zabranjeno je stavljati ispruzen prst sredinom usta, jer se
time strano telo moze gurnuti jos dublje.
Pomoc osobama u svesnom stanju
Presaviti unesrecenu osobu i cetiri puta je snazno udariti
dlanom po ledjima, izmedju lomatica. Ukoliko to ne pomogne,
treba stati unesrecenom iza ledja i obuhvatiti ga rukama (cvrsto
drzeci sake spojene). Ruke se postavljaju izmedju pupka i
grudne kosti i snazno se stegnu 4 puta nagore da bi vazduh
u plucima "iznutra" istisnuo zaglavljeni predmet.
Obe ove metode se mogu primeniti i na osobe u besvesnom stanju,
ali u lezecem polozaju. Druga metoda se ne sme primenjivati
na trudnicama.
Samopomoc
Samopomoc se sastoji u tome da deo stomaka izmedju pupka
i grudnog kosa prislonimo uz ivicu stola, pulta ili slicnog.
Tada obuhvatamo rukama sto i koristeci snagu ruku izvrsimo
snazan pritisak. Postupak ponavljati sve dok se ne oslobode
disajni putevi.
vrh
stranice
|
