|
Krvarenje
Gubitak vece kolicine krvi je uvek opasan i stetan. Iskrvareni
je bled, koza i sve vidljive sluzokoze su bez krvi. Koza je
hladna i pokrivena lepljivim znojem, a povredjeni je nemoran
i uplasen. Disanje je jako ubrzano i naporno, a puls je ubrzan
i jedva da se moze osetiti pod rukom. Povredjeni se zali na
zedj, umor, zujanje u usima i mrak pred ocima, opstu slabost
i nemoc, zatim nastupa nesvestica, pa smrt. Manja krvarenja
iz povrsnih povreda, oguljenih mesta, malih razderina i posekotina
najcesce samo ubrzo prestaje, dok za zaustavljanje vecih krvarenja
treba primeniti neku od metoda opisanih u sledecim pasusima.
Pritisak prstima
Primenjuje se kada povredjeni naglo gubi veoma velike kolicine
krvi. Pogodan je samo za kratkotrajnu primenu, dok se ne primeni
neki drugi trajniji i sigurniji nacin. Ova metoda sastoji
se u tome da sam povredjeni ili spasilac prstima jedne ili
obe ruke pritisne krvni sud uz kost. To je moguce izvesti
kod krvarenja na glavi, rukama i nogama. Kada je krvarenje
na glavi i vratu, treba sa cetiri prsta ruke pritisnuti srednji
deo vrata, izmedju prednje i bocne strane, dok se sakom i
palcem obuhvati zadnja strana vrata (pritiska se unazad i
unutra prema kicmenom stubu i to samo sa jedne strane vrata,
nikako sa obe istovremeno). Krvarenja u predelu ramena i pazuha
zaustavljaju se pritiskanjem nanize, sa vise prstiju, sredisnjeg
dela kljucne kosti. Kada je krvarenje iz gornjeg i srednjeg
dela nadlaktice treba palcevima obe ruke pritisnuti predeo
pazusne jame ka ramenom zglobu, a ostalim prstima obuhvatiti
predeo ramena.Kod krvarenja iz lakta, podlaktice i sake treba
palcem pritisnuti sredinu unutrasnjeg dela nadlaktice, a ostalim
prstima je obuhvatiti. Ako je krvarenje iz noge, treba palcevima
ili pesnicom pritisnuti predeo prepone.
Zavoj sa pritiskom
Sustina ovog metoda je zaustavljanje krvarenja za duze vreme,
pritiskom na ranu. Primenjuje se tako sto se rana prvo prekrije
sterilnom gazom, pa se uzduzno postavi predmet koji vrsi pritisak.
Potom se povredjeni deo tela i predmet zajedno obaviju zavojem.
U tu svrhu moze se upotrebiti jastuce prvog zavoja ili nerazmotan
zavoj, ali i parce drveta, savijena krpa, stiropor i drugo.
Ako krvarenje ne prestane, onda se zavoj mora jace stegnuti.
Medjutim, suvisno stezanje moze biti veoma opasno. Ovaj metod
je dobar za sve delove tela, osim za vrat.
Esmarhova poveska
Primenjuje se kada je usled dejstva vise sile, doslo do potpunog
razmrskavanja ili otkidanja delova tela. Sastoji se u tome
da se povredjeni ud stegne odmah iznad mesta krvarenja. U
tu svrhu uzima se traka zavoja ili platna, marama ili druga
cvrsta tkanina minimalne sirine 5 cm (nikako se ne smeju koristiti
zica, tanak konopac i slicno). Postavi se oko povredjenog
uda i postepeno steze uvrtanjem pomocu drvenog ili metalnog
klina, ili drugih pogodnih predmeta sve dok se krvarenje ne
zaustavi. Zatim se klin ucvrsti posebnom trakom zavoja da
se ne bi odvrteo i poveska olabavila. Povredjenog treba sto
pre odvesti do lekara jer je stezanje bolno, drzanje poveske
duze od pola sata moze ostetiti tkiva, a drzanje duze od 2-3
casa dovodi do izumiranja tkiva.
vrh
strane
Rane
Prvo treba ranu otkriti, skidanjem odece ili obuce. Odeca
se svlaci najpre sa zdrave, a tek onda sa povredjene strane.
Ako je svlacenje tesko i nepogodno, treba ranu otkriti paranjem
odela po savovima ili cepanjem, odnosno secenjem. Sledeci
zadatak je zastita rane od infekcije. U tom cilju rana se
treba pokriti i zastititi od spoljasnjih uticaja. Sredstva
kojima se vrsi pokrivanje rana treba da budu takva da mogu
zastititi ranu, ali da dozvoljavaju da rana "dise"
i da upijaju njene izlucine. To se najbolje postize gazom
(takodje se mogu upotrebiti cisto platno ili slicna tkanina).
koja se ucvrscuje zavojem, maramom, flasterima ili na drugi
pogodan nacin. Preko zavoja se ponovo oblaci odeca, jer se
na taj nacin rana jos sigurnije zastiti od naknadnog ozledjivanja
i eventualno od vremenskih nepogoda. Zabranjeno je
samu ranu:
1. ispirati bilo kakvim tecnostima
(vodom, rakijom, mokracom, jodom, alkoholom, benzinom..).
2. pokrivati vatom jer
se ona uvlaci u nju, lepi za zidove, brzo skori i tako onemogucuje
slobodan pristup vazduha i oticanje izlucina.
3. posipati raznim praskovima
(barutom, duvanom, prasinom, paucinom, struganom kozom...).
4. oblagati melemima i mastima (medom, lukom,
mahovinom, raznim travama, liscem bokvice, kupusa, antibiotickim
sredstvima...).
5. cistiti od raznih stranih tela (komada
stakla, drveta, sacme, metka i drugog) jer se kao posledica
moze pojaviti infekcija ili povreda zivaca, zila, krvnih sudova
i drugih tkiva.
vrh
strane
Postavljanje zavoja
Jedno od osnovnih pravila prilikom stavljanja zavoja na otvorene
povrede nalaze da se rana prethodno prekrije sterilnom gazom
radi sprecavanja dodatnog inficiranja. Zavojna poveska treba
tako da se postavi da u potpunosti prekrije povredjeno mesto,
da ne izaziva bolove, da ne sprecava cirkulaciju krvi i da
se po stavljanju ne pomera. Zavoj uvek treba da prekrije veci
deo tela nego sto je rana cime se obezbedjuje da rana bude
prekrivena i pri manjem pomeranju zavoja. Pri stavljanju zavoja
treba voditi racuna da se njime ne povredi rana. Zbog toga
se zavijanje uvek pocinje sa nekoliko kruznih omotaja ispod
ili iznad rane. Nikad se ne sme zapocinjati zavijanje preko
same rane niti zavrsavati vezivanjem zavoja iznad same rane.
Pri zavijanju treba voditi racuna o pritisku na deo tela koji
se zavija. Pritisak treba da bude toliki da obezbedi stabilnost
zavoja, i zaustavljanje krvarenja, ali i da ocuva cirkulaciju
krvi kroz povredjeni deo tela. Jako stegnut zavoj moze da
izazove jake bolove.
Prelomi kostiju i povrede zglobova
Ako se utvrdi da postoji prelom kostiju, iscasenje ili uganuce
zgloba, treba preduzeti mere i postupke u cilju zastite daljeg
ostecenja, infekcije, krvarenja, kao i sprecavanja jakih bolova
kod povredjenog. Najbolji nacin zastite je da se povredjeni
deo tela ucini nepokretnim pomocu prirucnih sredstava koja
se ucvrscuju uz njega, a zatim da se postavi u mirovanje.
Prirucna sredstva mogu biti svi predmeti pogodnog oblika i
duzine, koji se pricvrscuju uz telo pomocu zavoja, traka iscepanog
platna ili slicnog (stezanje ne treba da bude suvise jako
jer moze da ometa krvotok). Uglavnom se postavljaju preko
odece radi zastite od pritiska na kozu i od vremenskih nepogoda.
Ako pored preloma postoji i rana, tada se ona najpre previje
zavojima, a tek onda se pristupi imobilizaciji.
Kada je u pitanju prelomljena kost, treba
ucvrstiti dva susedna zgloba. To se postize ucvrscivanjem
prirucnog sredstva uz delove tela, iza susednih zglobova.
Ako je povredjen zglob, tada se prirucna
sredstva ucvrste uz susedne delove tela.
vrh
strane
Povrede toplotom
Opekotine I stepena karakterise crvenilo,
bol, otok, osecaj zategnutosti koze kao i mravinjanja po njoj.
Najbolje sredstvo za njihovo ublažavanje je hladna voda, ili
još bolje - ledena voda! One ne zahtevaju previjanje. Sa opecenih
ruku treba skinuti prstenje, narukvice i rucne satove, a sa
nogu obucu jer usled oticanja mogu ugroziti krvotok.
Opekotine II stepena se odlikuju pojavom
mehurica razne velicine koji su ispunjeni bistrom ili lako
zamucenom zuckastom tecnoscu. Postoje svi znaci kao i kod
opekotina I stepena, s tim sto su bolovi jaci i otok veci.
Postupak prve pomoci je kao i za opekotine I stepena, ali
posto postoji mogucnost infekcije treba ih previjanjem zastititi.
Opekotine III stepena su one kod kojih je
doslo do propadanja dubljih delova koze i potkoznog tkiva.
Opekotina ima izgled stavljene koze, belicaste boje i veoma
je bolna. Ovakve povrede najcesce su u pozarima, gde povredjeni
gori. Prilikom pruzanja prve pomoci neophodno pre svega povredjenog
udaljiti od toplotnog izvora i ugasiti vatru na njemu. Vatra
se gasi prebacivanjem cebeta, pokrivaca i slicnih predmeta
preko plamena. Samopomoc se sastoji u tome da se povredjeni
valja po podlozi i na taj nacin sam ugasi vatru. Kada se spreci
dalje dejstvo toplote, pristupa se hladjenju opecenog dela
tela, najbolje hladnom vodom. Sa opecenog mesta ne smeju se
skidati prilepljeni delovi odece. Opekotinu treba previti
cistim zavojem, ili u nedostatku istog ostaviti je bez pokrivaca
i otvorenu. Povredjenom treba dati da pije hladne napitke
u manjim kolicinama ali cesto.
Suncanica i toplotni udar
Suncanica nastaje usled duzeg dejstva suncevih zraka na nepokrivenu
glavu. Znaci su jaka glavobolja, mucnina, povracanje, slabost,
omamljenost, vrtoglavica, tesko disanje i ubrzan puls. U tezim
slucajevima bolesnik gubi svest, ima temperaturu i jako se
znoji. Toplotni udar nastaje kada je covek pretoplo obucen
i izlozen fizickim naporimau uslovima povisene temperature
vazduha koji je jako zasicen vlagom i sa smanjenim sadrzajem
kiseonika. U oba slucaja povredjenom treba skinuti odecu i
sto pre ga staviti u hlad da lezi sa uzdignutom glavom. Ukoliko
je doslo do gubitka svesti ili prestanka rada srca i disanja,
odmah se pristupa ozivljavanju. Jedna od vaznih mera je i
rashladjivanje glave stavljanjem hladnih obloga i prskanjem,
a preporucuje se i stavljanje kese sa ledom. Sve ove radnje
su potrebne, cak i ako se sprovodi ozivljavanje. Ako je povredjeni
svestan, treba mu davati hladne napitke u vecim kolicinama.
Lecenje se obavlja u najblizoj bolnici do koje povredjenog
prenosimo u lezecem polozaju.
vrh
strane
Povrede hladnocom
Pri velikoj hladnoci treba nositi što je više tankih slojeva
odece. Ništa ne sme da bude tesno jer lako dolazi do promrzlina.
Smrzotine
Jaca hladnoca moze izazvati smrzotine pojedinih delova tela,
i to najcesce onih otkrivenih (usi, nos, prsti) i udaljenijih,
jer ih krv teze zagreva. Smrznuti delovi su bledi, hladni
i neosetljivi. Kod jacih smrzotina javljaju se plikovi i dolazi
do otoka. Sve smrzotine se smatraju ranama i sa njima treba
tako i postupati, tj. previti ih. Zavoji ne smeju biti suvise
stegnuti, jer mogu da ometaju i onako ostecen krvotok. Previjeni
deo tela treba naknadno umotati da se zagreva. Veoma je opasno
i stetno trljanje smzotine snegom i busenje plikova. Trljanje
snegom se moze koristiti samo radi zagrevanja i sprecavanja
pojave smrzotine, a nikada, kada smrzotine vec postoje.
Smrzavanje
Kada se rashladi celo telo, tada dolazi do opsteg smrzavanja.
Smrznutom se drema, obuzima ga osecaj prijatne neosetljivosti
i nezainteresovanosti kako za sebe tako i za okolinu. Njegovo
srce sve sporije kuca i najzad stane. Postupke u ukazivanja
prve pomoci treba usmeriti na sto brze zagrevanje. U tom cilju
se smrznuti mora dobro utopliti, ako ne dise izvrsiti ozivljavanje
i sto pre ga preneti u toplu prostoriju. Treba mu sto pre
skinuti mokru odecu i obucu i zameniti ih suvim. Smrznuti
treba da pije tople napitke, ali ne alkoholna pica, i da pomera
udove, jer se tako zagreva. Takodje treba proveriti da li
ima smrzotine koje treba previti. Transport se vrsi u lezecem
polozaju do najblize bolnice.
vrh
strane
|
