Da bi se pruzanje prve pomoci izvelo sa sto manje rizika po zivot i zdravlje povredjenog i spasioca vazno je pridrzavati se odredjenog redosleda radnji i postupaka prilikom pregleda. Unesrecenima sa sigurnim znacima smrti ne treba ukazivati prvu pomoc. Sigurni znaci smrti su: mrtvacke pege u vidu modrih ili ljubicastih mrlja na onim delovima tela na kojima povredjeni lezi. Dali znak je mrtvacka ukocenost koja se javlja u prvim casovima posle smrti, a kasnije moze i da popusti. Posle smrti se javlja i zamucenost roznjace na oku koja je za zivota sjajna i providna, a u isto vreme se moze primetiti i pojava nepravilno izduzene zenice ili takozvanog macijeg oka.

1. prilazeci mestu nesrece spasilac mora da sagleda okolnosti pod kojima se nesreca desila, da osmotri teren i da proceni da li povredjenom, kao i njemu samom, preti neka neposredna opasnost. Odmah zatim pristupa otklanjanju uzroka koji su doveli do povrede.

2. procenivsi situaciju spasilac ce obavestiti najblizu stanicu hitne pomoci i organe unutrasnjih poslova koji ce brzo angazovati specijalnu ekipu za pruzanje prve pomoci na nacin koji odgovara mestu i uzroku nesrece.

3. ako je vise povredjenih u isto vreme, tada treba brzim ali pazljivim pregledom odabrati one kojima treba najpre pruziti pomoc. To su povredjeni koji ne disu, kojima je srce prestalo da radi, koji jako krvare i koji se guse usled toga sto su u besvesnom stanju. Treba imati na umu da oni koji najvise vicu i jaucu i koji uporno traze pomoc ne moraju biti i najteze povredjeni.

4. sledeci zadatak spasioca je da odabranom povredjenom proveri disanje. Potrebno je posmatrati podizanje grudnog kosa, da li se sire nozdrve, da li sisti vazduh kroz usta i nos, da li povredjeni krklja ili mu se obrazi pomicu. Povredjeni koji ne dise ima modrikastu ili sivu boju koze, a ta promena najispoljenija je na ustima, usnim skoljkama, nosu i noktima. U tom slucaju treba odmah pristupiti vestackom disanju.

5. teze se utvrdjuje rad srca, ali je najsigurnije ako se opipa puls na vratu. Drugi, tezi, nacin je pipanje ili slusanje otkucaja srca ispod leve dojke. Svako izrazeno krvarenje iz rane je siguran znak da srce radi. Ako srce ne radi ili se makar samo u to posumnja, treba odmah zapoceti sa spoljnom masazom srca, odnosno kombinovanim ozivljavanjem.

6. ako povredjeni dise i radi mu srce, treba utvrditi da li je pri svesti. To se najlakse postize postavljanjem uobicajenih pitanja. Ako na njih ne odgovara, moze se lakim stipanjem ili blagim ubodom pokusati da se on probudi. Ukoliko ni to ne uspe, povredjeni je u besvesnom stanju, iako moze cak i da jauce, da se grci ili krece nogama i rukama. Ako je povredjeni bez svesti treba mu proveriti prohodnost disajnih puteva i okrenuti ga na bok ili potrbuske.

7. sledeci zadatak je utvrdjivanje krvarenja. Pregledom treba obuhvatiti celo telo povredjenog. Cesto je potrebno zbog toga skinuti, raseci ili rasparati neki deo odece ili obuce. Po pravilu, odeca se skida prvo sa zdrave strane tela pa tek onda sa povredjene. Medjutim, odecu i obucu ne treba skidati bez potrebe posebno ako postoji jako krvarenje, vec se u tom slucaju odmah pristupa njegovom zaustavljanju.

8. potom treba pregledom ustanoviti da li postoji neki prelom kostiju ili povreda zglobova. Tako povredjene delove tela treba uciniti nepokretnim.

9. povredjenog postaviti u najpovoljniji polozaj i sacekati transport do zdravstvene ustanove.