Pre uvoda

Neki moji prijatelji koji su pratili izradu sajta cudili su se cime se ja to "zamaram", i pravili raznorazne sale na taj racun. Drugi su kritikovali detaljan, dosadan i suvise ozbiljan stil pisanja. Medjutim ako se stvarno budete udubili u ovaj deo sajta shvaticete zasto je on morao da bude bas takav. Ako ne, potrudicu se da u dogledno vreme postavim i dokument pisan u Word-u koji cete moci da istampate na par papira i procitate u stanju duboke dosade ili cak ponesete na put s' ubedjenjem da je spasavanje zivota i zdravlja moguce kao kuvanje po kuvaru. Pored ovog kursa prve pomoci, planiram da dam neke recepte kako prepoznati ove uobiucajene bolesti (prehlada, grip, angina...) i kako ih ublaziti dok ne stignete do lekara.

prva_pomoc.zip

Kao sto sam vam i obecala, evo i Prve pomoci u Word-u. Sve je to lepo zipovano, 22 KB tesko, samo da otpakujete i istampate.

Uvod

Koliko putovanje nosi u sebi cari toliko moze da bude i opasno. Pre svega sami treba da povedemo racuna o tome sta, gde i kako radimo i tako smanjimo na minimum rizik da nam se avantura pretvori u nocnu moru. Treba podjednako brinuti i o malim i o velikim stvarima, pocevsi od toga koliko se oblacimo, preko izbora prijatelja, pa do mesta koje je bolje zaobici. Ipak ne mozemo na sve uticati, i koliko god bili oprezni moze se dogoditi na nam zivot i zdravlje budu ugrozeni. U ovom poglavlju opisane su mere prve pomoci koje treba preduzeti u takvim situacijama bilo da pomognemo sami sebi ili drugome.

Pojam i znacaj prve pomoci

Prva pomoc je skup postupaka i mera kojima se spasavaju zivot i zdravlje unesrecenog ili povredjenog coveka, a primenjuje se na licu mesta. Cilj pruzanja prve pomoci je da povredjeni sto pre i u sto boljem stanju stigne do strucne medicinske pomoci, odnosno u najblizu medicinsku ustanovu. Svaki covek treba da zna da je ukaze samom sebi ili svom drugu. Ona treba da bude pruzena sto pre, ne cekajuci na dolazak strucnog osoblja, jer to predstavlja samo gubitak dragocenog vremena, a ponekada upravo takva zakasnjenja dovode u pitanje zivot povredjenog. U nesrecama se prisutni cesto zbune i ne mogu da odluce sta je najbolje i najefikasnije u pruzanju prve pomoci, ne znaju sta treba, a sta ne treba da rade. Taj strah koji dolazi najcesce od krvi, rane, besvesnog stanja coveka, ili ako se cuje jauk povredjenog, ne treba da bude prepreka ni strah od odgovornosti za zivot povredjenog. Onaj koji pruza prvu pomoc valja da bude miran, stalozen, svestan odgovornosti, uporan, snalazljiv i siguran u svoje znanje jer samo takav moze biti efikasan. On je duzan da primenjuje samo medicinski opravdane mere i nedopustivo je da postupa u duhu nadlekarskih saveta, kojih se jos uvek drze neki, uprkos upozorenju lekara. Nemarnost i povrsnost u izrucivanju osnovnih znanja iz prve pomoci je za svaku osudu i moze da se osveti kako drugome tako pre svega i onome ko taj propust napravi.